kalimero

21.06.2008. subota

borba protiv narkomanije

Obuhvatiće 15.000 učenika četvrtog i sedmog razreda za koje mislimo da su u najkritičnijem uzrastu, roditelje i profesore. Edukacija je počela prvog novembra i tretira prevenciju i sankcionisanje uzimanja narkotika. Predvideli smo da traje više godina. Očekujemo da se priključi i Crkva koja je sama preduzela niz korisnih inicijativa na ovom polju. Roditelji zataškavaju probleme svoje dece i oni su u centru naše eduikacije jer su temelj porodice. Moraju prvi da prepoznaju simptome. Ugrožena su deca iz gradskih i prigradskih zona i to je opomena državi da mora daleko više da ulaže u duhovni razvoj, zdravstvenu zaštitu i sportske aktivnosti dece".

MINISTAR ZA OBRAZOVANjE U VLADI SRBIJE

Slobodan Vuksanović

"Najbolju akciju u borbi protiv bolesti zavisnosti sproveo je Vladika Jovan i Skupština grada Kragujevca. Kada smo čuli kako je organizovana odmah smo reagovali i pomogli smo. Na tom primeru vladike Jovana treba da se ugledaju mnogi i da krenu u akciju na svojim teritorijama u lokalnim zajednicama. Lični primer Vladike šumadijskog najbolje je pokazao koliko pojedinačni gest može da bude važan, a taj čin diktira sam život. Imamo puno dece koja su izložena narkomaniji. Akciju Skupštine grada Beograda podržaćemo i sprovesti zajedno na terenu gde će akcenat biti na obučavanju odraslih, dakle, roditelja, profesora i direktora koje treba edukovati da prepoznaju ovu strašnu bolest. Stručni tim organizovaće predavanja, osmisliti programe i organizovati ceo projekat."Srbija je jedina zemlja u regionu koja nema nacionalnu strategiju za borbu protiv narkomanije. Ova konstatacija uz porazno saznanje da prema nezvaničnim procenama u zemlji oko 300.000 ljudi koristi narkotike što čini gotovo pet odsto populacije a da je najmlađi ovisnik devetogodišnji dečak koji se nalazi na lečenju u Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu, govori da društvo zatvara oči pred ovim problemom i da još uvek nema spremnosti da se svedoči o tome koliko je droga realno prisutna i zastupljena. Akcije za suzbijanje narkomanije su sporadične i više podsećaju na kratkoročne marketinške kampanje nego na promišljenu društvenu borbu protiv ove opake bolesti. U Sloveniji i Hrvatskoj se ovi programi sprovode unazad 15 godina, tako da postoje rešenja koja su primenjiva.

Početkom novembra u Skupštini grada je zvanično najavljen početak velike akcije borbe protiv narkomanije u svim osnovnim i srednjim školama u prestonici. Pošlo se od toga da treba preventivno delovati kroz školski sistem i porodicu i naučiti roditelje, profesore i direktore da prepoznaju opasnost, kako da prepoznaju drogu i kako treba da reaguju.

Suzbijanjem narkomanije konstantno se bave ministarstva policije, pravosuđa i zdravstva i iz dostupnih izvora evidentno je da se broj mladih koji postaju zavisnici povećava. Nema odgovarajućih istraživanja i tačnih podataka o broju mladih ljudi koji se drogiraju, ali se zna da kroz Srbiju koja je most na putu droge od Bliskog istoka ka Zapadnoj Evropi mesečno prođe preko dve tone droge i da sve više narkotika ostaje na našoj teritoriji. Čak 20 % narkotika sa tog puta ostaje i rastura se po našim gradovima a najveće tržište je u Beogradu. Posebno zabrinjava podatak da je u zaplenama prvi put oduzeto više teške droge, nego marihuane i hašiša. U anketama je preko 50% srednjoškolaca priznalo da je probalo marihuanu, ali i neke teže droge. U porastu je upotreba heroina, ekstazija, tableta amfetamina, psihosedativa i kokaina. Narkodileri odskora regrutuju prodavce među učenicima koji prodaju drogu drugoj deci.PRODAJA DROGE PO ŠKOLAMA

Ova akcija Grada usledila je posle alarmantih podataka da se droga najčešće prodaje u parku kod škola i da dileri godinama otvoreno prodaju paketiće „mušterijama“. Tako učenici Osnovne škole „Filip Višnjić“ na Karaburmi objašnjavaju da dileri sede na klupi a ko hoće „travu“ dođe, plati i nosi. Naravno, nude je i onima koji još nisu mušterije. Direktorka škole izjavila je da nastavnici često kroz prozor gledaju kako dileri doturaju paketiće „trave“, a u zvaničnim izjavama policije stoji da je bilo zaplene i jačih narkotika. Građani i roditelji kažu da su viđali i špriceve. Ova akcija ima za cilj da pojasni roditeljima i nastavnom kadru u školama da narkomanija nije neprihvatljivo društveno ponašanje koje se događa „nekim drugima“, već hronična bolest, dakle medicinsko-socijalni problem koji se često događa baš njihovoj deci a da lečenja nema bez lekarske pomoći i podrške okruženja.

Broj onih koji koriste drogu registruje se kada počnu da se leče ili kada ih uhapsi policija. Prosek starosti onih koji probaju ili uzimaju drogu se vrtoglavo spušta, tako da sa 12 godina deca probaju marihuanu, a sa 14 heroin. Zavisnici od droge odavno nisu samo stanovnici Beograda. Skoro je obelodanjeno da su Crvenka i Sivac u opštini Kula postali narkodilerski centri i u odnosu na deset hiljada stanovnika koje imaju, vode primat po broju narkomana u Srbiji. Cena džointa tamo se kreće oko 100 dinara, a crta heroina i kokaina kupuje se za 200-300 dinara. Cene droge su niske kako zbog velikih količina na tržištu, tako i zbog lošeg kvaliteta. U našoj zemlji se gram heroina koji je droga broj jedan po broju korisnika nabavlja po ceni od 50 evra, u zavisnosti od čistoće, a ista količina kokaina je do 80 evra. Paket marihuane koja spada u red lakih droga nabavlja se u Beogradu za 300 dinara, tableta spida je 10-15 evra a ekstazija 200 dinara. Prema izjavama stručnjaka, narkomanu je dovoljno 10 grama droge mesečno, što bi koštalo oko 600 evra.RODITELjI NARKOMANA

Roditelji obično poslednji primete da se sa njihovim detetom nešto dešava i skloni su da primene odbrambeni mehanizam kojim ne žele da priznaju sebi da im dete ima problema sa drogom. Promene u ponašanju najčešće otkriju drugovi i nastavnici. Stručnjaci će putem edukacije roditelja nastojati da naglase situacije koje mogu da pomognu u prepoznavanju deteta koje uzima drogu. Simptomi koji ukazuju na to da se tinejdžer drogira su jasni mnogima sem njihovim roditeljima - nagle promene ponašanja, agresivnost, neuobičajena pospanost, gubitak apetita, nezainteresovanost za školu, crvene i zakrvavljene oči, teško pamti stvari koje su se upravo desile, depresivno je, premoreno, bezobzirno. Krade novac iz kuće, prodaje vredne stvari, zadužuje se kod dilera... Različiti su razlozi za uzimanje droge - ona je na dohvat ruke i to jeftino, u medijima pojedine javne ličnosti gotovo propagiraju uzimanje droge, urušava se društveni sistem vrednosti i siromaštvo i kolektivna depresija traumatizuju život, sve počinje tako lako sa tabletama za smirenje, pivom i marihuanom a brzo se dolazi u stadijum zastrašujuće heroinske zavisnosti, uzimanje droge postaje novi način zabave i stvar prestiža u društvu koje ima pozitivne stavove prema drogama.

Roditelji se sve češće odlučuju da provere da li im dete koristi neku psihoaktivnu supstancu putem kućnih testova za otkrivanje opijata. Preko uzorka urina i analizom krvi pouzdano se otkrivaju tragovi droge u organizmu.

Upotreba narkotika dovodi do atrofije mozga. Mozak dvadesetogodišnjaka ima „starost“ kao u devedesetogišnjaka i sve znake demencije, lošeg pamćenja, dezorijentacije i nesposobnosti da nešto nauče. Statistike govore da je kod 18% pacijenata sa dijagnozom psihoze koji se leče u bolnici za duševne bolesti „Laza Lazarević“, okidač za bolest bila baš upotreba droge. Narkotici izazivaju trajne fiziološke promene u mozgu. Pomoć lekara najčešće traže zavisnici od heroina jer ta droga izaziva ubrzane teške posledice. Lečenje narkomana traje oko dve godine, skupo je i komplikovano i oslanja se na apstinenciju, detoksikaciju i podizanje motivacije. Medicina priznaje termin zalečeni narkoman sa dužim ili kraćem periodom apstinencije. Stručnjaci za borbu protiv ove bolesti tvrde da ne postoje izlečeni narkomani.

Potrebna nam je nacionalna strategija u borbi protiv ove bolesti u koju treba, osim postojećih institucija, uključiti i Crkvu koja je organizovala pojedine centre za lečenje narkomana. Bez sistemskih zakona koji će pospešiti prevenciju i podstaći podizanje zdravstvene kulture na veći nivo ne može se ući u taj odgovoran posao za koji pokazujemo istorijsku nespremnost.

Broj komentara: 0
permalink  print  komentiraj