Bilježnica Robija K.

T-Portal Twitter
02.11.2012. petak

Velika viroza

Ona doktorica Fulgozi je mene činila da zinem i kopala mi je sa štapićem po grlu. Onda je pipala me sa prstima po drobu. Onda je sa slujama me slušala po prsima. Onda je sa lampadinicom ćirila mi u bjeločnice. Onda je doktorica Fulgozi rekla: „Klasična viroza! Pit masu čaja sa limunom i ležat! Jist samo baškotine i rizi na uje!“ Ja sam pitao: „Ne ić u školu?“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Ovkors! Osim ako se oš bavit humanitarnim radom i zarazit ostalu ekipu u razredu!“

Onda je ona mrgudno pogledala prema mojim mami i tati i rekla je: „Nisu te mater i ćaća po ovom vrimenu morali vodit vanka i smucat po likarima! Danas svaka pizda zna da se sa virozom triba stat doma i mirovat!“ Mama je porumenkila po obrazima i rekla je: „Ali, doktorice, mali ima takvi proliv da san se živa usrala! Bilo me vuna da će mi dite dehibrirat!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „Normalno da ima proliv! To je stomačna viroza, proliv se ne može izbjeć!“ Mama je rekla: „E znan, samo on ima proliv svaku deset minuti! Došla san u fazu da trčen za njim sa kajinom po kući!“ Tata je rekao: „Dečko se proserava na principu vatrogasnog šmrka!“ Doktorica Fulgozi je rekla: „N bava kua? Tako obilno i tako često?“

Onda je doktorica Fulgozi opet se smrknuto nagnila prema meni. Ona je pitala: „Reci mi, mišu, kad ideš u zahod jel ti više baca na žuto il onako na braun?“ Tu je meni uletijo lakši zbunjitis. Ja sam pitao: „Kako to mislite?“ Doktorica Fulgozi je zakolutačila sa očima i rekla je: „Jel ti proliv baca na jesenje lišće il na koru od divljeg kestena?“ Onda je mama uletila: „Kakve to ima veze?“ Doktorica Fulgozi je zarežala: „Pokušavam skužit jel van mali ima siptome od ministra gospodarstva il od ministra financija!“

Poslje smo mi sa škodilakom vozili se iz ambulante prema doma. Tata je mami rekao: „Koja nadrkana đikača, čoviče božji! Dobro nam nije zveknila po plesku!“ Mama je rekla: „Krava glupa! To je zato šta mora bit dežurna na Dan mrtvih! Pa se našla na nama istresat!“ Ja sam sa zadnjeg sica pitao: „Ako postoji Dan mrtvih jel postoji i Dan živih?“ Mama je okrenila se prema meni i rekla je: „Kakvo je to glupo pitanje? Naravski da ne postoji!“ Ja sam pitao: „A zašto?“ Tata je rekao: „Zato šta mrtve svi poštuju, a žive niko ne jebe!“ Ja sam pitao: „A zašto ih ne jebe?“ Tata je rekao: „Kako zašto? Pa zbog ove situacije!“ Ja sam pitao: „Kakve situacije?“ Tata je rekao: „Situacije na groblju!“

U prometu je bila velika gužvara zbog Dana mrtvih. Tata je vozijo škodilaka i ronzao je na doktoricu Fulgozi. On je mami rekao: „Šta ona ima mog malog uspoređivat sa glupim ministrima, koji kurac! Šta moj mali ne bi moga bit premijer? Ili precjednik države? Ili čak naprimjer štaviše kardinal?“ Mama se nakeserila: „Dobro, pa nema baš toliki proliv! Mislim, sad trče na zahod svaku deset minuti, al ipak ne kenja nonstop!“ Tata se nakeserijo: „Čekaj malo, tek je počeja! Vidićeš kad se malo istrenira i uvježba gradivo! Jel tako, malac, a?“ Ja sam rekao: „Prošlo je deset minuti!“ Tata je zinijo: „Molim?! Šta oćeš reć?!“ Ja sam rekao: „Prošlo je deset minuti! Nema šanse da više izdržim!“ Tata je dreknijo: „Kontroliraj se, jebaga konj! Ne mogu ti sad zaustavit auto usrid prometa!“ Ja sam zastenjao: „Žalim slučaj, ne mogu ni ja zaustavit!“ Tata je arlauknijo: „Nemoj se zajebavat, sine! Dok smo u vožnji suspregni političke ambicije!“

Popodne su ona Bezmalinovićka i ona Gospodnetićka torokale ispred našeg portuna. Bezmalinovićka je Gospodnetićki rekla: „Mali će postat precjednik države, trista posto! Sve živo okrene u svoju korist!“ Gospodnetićka je rekla: „Ja san isto miljon puta skužila da je dobro maknut!“ Bezmalinovićka je rekla: „Jel moš to zamislit, išli su ga vodit u ambulantu zbog viroze, a onda su mu mater odveli na hitnu!“ Gospodnetićka je vrtila glavom i rekla je: „C, c, c, jadna žena!“ Bezmalinovićka je rekla: „Dašta je nego jadna! Molinte lipo, završit na hitnoj na Dan mrtvih!“ Gospodnetićka je rekla: „Dobro sad, svejedno jel Dan mrtvih il neki drugi dan!“ Bezmalinovićka je rekla: „Đavla je crnog svejedno! Jel znaš šta joj je mužu rekla sestra na hitnoj?“ Gospodnetićka je pitala: „Šta?“ Bezmalinovićka je rekla: „Rekla je, legnite je ovde, a doktor će doć malo posli! Samo da donese sviće i buket cvića!“

Mama je na hitnoj ležala u onesvjesti. Tata je skakućao oko kreveta zelen u faci. Tata je vikao: „Di je više ti likar, u pizdu materinu!? Nema ga po ure!“ Sestra je njemu rekla: „Smirite se, šjor, rekla san van da je časkom trknija kupit šterike za na groblje! Samo grozne su gužve u dućanima! Nemoš više kupit ni sviće za svoje najdraže bez da se staviš na listu čekanja!“ Tata je drečao: „Ko je vidio ić kupovat šterike usrid radnog vrimena!? Kakvi je to način?!“ Sestra je rekla: „A ko je vidijo završit na hitnoj na Dan mrtvih?! Gospodine dragi, i medicinsko osoblje mora vodit računa o svojim najmilijim!“ Tata je podviknijo: „Vama bi najmiliji tribali bit ovi šta ovde leže!“ Sestra je rekla: „A ne, ne… To su još uvik obični pacijenti! Tek kad riknu postanu najmiliji!“

Onda je doktor sa šterikama ugibao u sobu i rekao je: „Evo me!“ Tata je poskočijo i cijuknijo je: „Fala kurcu! Oćetel mi sad konačno pogledat ženu?“ Doktor je zapiljio se u moju mamu i rekao je: „Evo, gledam je!“ Tata je raskobečijo oči: „I? Šta joj je?“ Doktor je rekao: „Izgleda da leži na krevetu bez da ičim miče!“ Tata je podviknijo: „Pa oš nešto napravit, čoviče božji?!“ Doktor je njemu rekao: „Prvo mi morate opisat šta joj se tačno desilo!“ Tata je opisivao: „Desilo se to da joj sin ima stomačnu virozu…“

Tata je stiskao timun od škodilaka i vikao je: „Kontroliraj se, sine! Odjebi sad političke ambicije! Začas ćemo stić doma!“ Ja sam uzdahnijo: „Kasno je, tata, tu lejt…“ Tata je viknijo: „Jarče pasu, kakvo je to štrcanje straga?! Koji to klinac glogoće i brboće?!“ Mama je u roku munja začepila nos i rekla je: „Muko irudova, ovo grize za oči!“ Tata je arlauknijo: „Nemoj mi reć da si mi se izasra po sicu od škodilaka! Nemoj mi samo to reć!“ Ja sam rekao: „Nisam po sicu, tata! Nego u neku žutu kantu!“ Onda je mama dreknila: „U žutu kantu?! Koju žutu kantu?!“ Ja sam rekao: „Ovu žutu kantu ispod sica!“ Mama je urliknila: „Pa ja san u tu žutu kantu stavila krizamteme za pokojnu mi mater! Gospe moja, srce će mi puknit!“ Ja sam rekao: „Nisu ti one unutra, mama!“ Mama je skrikala: „Kako nisu, luđače?! Manijače jedan bolesni! Životinjo jedna šumska! U žutoj kanti su krizamteme za pokojnu mi mater!“ Ja sam rekao: „Nisu, mamac, kad ti kažem! Tu su sad krizamteme za moju pokojnu mater!“ 

                                                                                Robi K. (IIIa)