23.01.2012. ponedjeljak
Živiće ovi narod!
Onaj fra Ive je u nedilju držao misu u Gospe od Cukra. Fra Ive je ukipao se ispod Isusa sa krunom i govorijo je: „… kruh naš evropski daj nam danas i otpusti nama duge naše kako i mi otpuštamo dužnicima našim i ne uvedi nas u napast nego od zla nas izbavi, amen!“ Rulja su zažamorili: „Amen!“ Fra Ive je zlamenovao se i rekao je: „Pomolimoseeeeeeee…“
Onda je ona Domazetka šapnila Plazibatki i Kragićki: „Gospe moja, šta je meni čudna ova misa!“ Plazibatka je šapnila: „Apsolutivno! Toliko je čudna da je i neobična!“ Kragićka je šapnila: „Ne kužim zašto umisto 'nego izbavi nas od zla' sad govore 'nego od zla nas izbavi'? Jel to neki moderni đir?“ Plazibatka je šapnila: „To san i ja ubrala! Sve je izokrenuto!“ Domazetka je šapnila: „Lako to! Al zašto umisto fra Ive misu drži Vesna Pusić?“
Kragićka i Plazibatka su razrogačile oči prema oltaru. Kragićka je šapnila: „Čoviče!“ Plazibatka je šapnila: „Čoviče!“ Kragićka je šapnila: „A i čudila san se šta je velečasni obuka veštu do kolina!“ Plazibatka je rekla: „Ja san mislila da mu se skupila u pranju!“ Samo onda su se na kruni iznad Isusove glave upalile žute zvizdice. Rulja u Gospi od Cukra su uzviknuli: „Uau! Đizez Krajs!“ Onda je fra Ive pokazao sa prstom prema vratima i rekao je: „A sad svi na referenbum!“
x x x
Nama je doma kod kuće neko pozvonijo na vrata. Mama je otvorila i rekla je: „Uau! Đizez Krajs!“ To je bijo moj dida sa Šolte. Dida je bijo skockan tuto kompleto. On je imao kafeno odjelo i crvenu kularinu. Mama je rekla: „Čako? Otkud ti ovde?“ Dida je rekao: „Doša san glasat na referenbum!“ Mama je rekla: „Pa zar tebi nije glasačko misto na Šolti?“ Dida je rekao: „Nemoj ti meni govorit di je meni misto!“ Mama je zarežala: „A zato ne bi? Misto ti je na Šolti, a ne da mene ovdi nediljom dolaziš tlačit!“ Dida je ugibao u kuću i rekao je: „Ako u Evropskoj uniji nema granica, onda ja valjda mogu cirkulirat sa Šolte u Split bez da mi ćer glumi carinu i panduriju! Gotovo je sa šengenom, miki!“
Moj tata je sipnijo sebi i didi po bićerin travarice. Onda je on didu pitao: „A zaštaš ti, fosilac, glasat na referenbumu?“ Dida je rekao: „Zato šta iman pravo glasa! Ali bi me ti već pokopa?“ Tata je rekao: „Ama ne pitam te to! Nego oš glasat za ili protiv?“ Dida je rekao: „Ja san dosad uvik glasa protiv, al saću bit za!“ Tata je rekao: „N bava kua? Šta je reć da smo tako komstruktivni, a?“ Dida je rekao: „Zato šta danas glasamo za kapitulaciju nezavisne države Hrvacke!“
Tu su kod nas doma uletili šok i nevjerica. Mama je urliknila: „Ajde u tri pizde strinine bolesne! Biž mi ća iz kuće da te moje oči ne vide!“ Dida je opalijo čudilo: „Šta san sad krivo reka?“ Tata je rekao: „A sereš o kapitulaciji, eto šta si reka! Falcificiraš smisao referenbuma!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Šta se tu ima falcificirat, jebate? Ako zaokružimo za, opet će nam glavni grad bit Beograd! Normalna stvar!“ Tata je dreknijo: „Koji Beograd, čoviče božji?! U Evropi je glavni grad Brisel! Alo! Jel ti to uopće kužiš?“ Dida je rekao: „Kužim, zete, kužim! Al to je sad manje važno!“ Tata je podviknijo: „Kako je manje važno, jebate jarac?“ Dida je rekao: „Šta bi bilo važno kako se danas Beograd zove?“
x x x
Posli je mene moj dida vodijo na biralište. Na biralištu je neki barba listao po papirima. Onda je on didi rekao: „Ža mi je, šjor, al vas ovdi nema na biračkom spisku!“ Dida je rekao: „Kako nema? To mora da je neka greška!“ Barba je pitao: „A u kojoj ulici vi stojite?“ Dida je rekao: „Ne stojim u ulici nego na Šolti!“ Barba je rekao: „E pa onda vam je tamo biračko misto!“ Dida je rekao: „Znam, tamo san ja još jutros najranije glasa! Onda san se ukrca na trajekt i dogiba vamo!“ Barbi je uletila zbunjoza: „Ako ste već glasali tamo, zašto bi tili glasat i ovde?“ Dida je rekao: „Tija bi bit šta sigurniji da će nezavisna država Hrvacka kapitulirat!“
Barba je piljio u dida sa stisnutim očima. Onda je on zarežao: „Slušaj, prika, nije ti ovo generalštab! Ovdi se ne glasa za kapitulaciju Hrvacke!“ Dida je pitao: „Kako? Nego zašta?“ Barba je rekao: „Za ulazak u Evropsku uniju!“ Dida je rekao: „Nemoguće! Pa ja san na Šolti glasa za kapitulaciju nezavisne Hrvacke!“ Barba je rekao: „Ne znan ja zašta si ti na Šolti glasa, prika, al ovdi se za to ne glasa!“ Dida je pitao: „Jel ti to možda oš reć da su na Šolti i u Splitu različiti referenbumi, a? Jel to neka šengenska zajebancija?“ Barba je rekao: „Slušaj, krembilac, nemoj me više pilat! Reka san ti šta san ima reć!“ Dida je sa zbunjitisom počeškao se po ćiverici. Onda je on rekao: „Okej, ajmo na kompromis! Ti meni daj ti listić za ulazak u Evropsku uniju, a ja ću glasat za kapitulaciju nezavisne Hrvacke! Okej?“
Onda su dva pandura mene i dida izbacili sa birališta. Murac je didi rekao: „Briši vanka, staro prdilo! Ometaš nam demokracke procese!“ Drugi murac je didi rekao: „Di ti je evropska kultura, pičkati materina seljačka!“ Dida je rekao: „Lako ti se kurčit dok ti je još ta šahovnica na kapi! Al neće dugo, ne boj se! A onda ćemo malo vidit!“ Murac je pitao: „Šta ćemo vidit?“ Dida je rekao: „Kako će narodna milicija razjebat redarstvo!“
x x x
Naveče smo mi obitelj sidili isprid televizije i gledali smo izvaredne vjesti. U izvarednim vjestima su gospoda i precjednici drinkali šampanjac. Dida je zapisivao brojeve u notes i keserijo se. On je rekao: „He-he-he… Šezdešes koma tri posto za kapitulaciju nezavisne države Hrvacke! Ludilo rezultat! Živiće ovi narod!“ Onda je on okrenijo se prema mami i tati i rekao je: „Isplatila se svaka kap prolivene krvi!“
Mama i tata su vrtili sa glavama i gledali su u dida kao da triba ga otpremit u ludaru. Onda je tata okrenijo se prema mami i rekao je: „Dobro, jebemu mater, kako je to ispalo da smo ja i ovi stari degenerik danas glasali isto, a mislimo skroz suprotno? On oće da Hrvacka kapitulira, a ja oću da prosferira, i oboje zaokružimo za! Kako to? Jel ti to meni molinte moš objasnit?“ Mama je slegnila sa ramenima i rekla je: „Mene pustite na miru! Mene je od ovog referenbuma drob zabolija!“ Onda je dida tati rekao: „Nije važno šta suprotno mislimo dok god glasamo isto! To ti je, zete, abeceda današnje demokracije!“
Tu je tata opalijo kraće dumanje. Onda je on didu pitao: „Šta oš sa tim reć? Jel da je to isto ka ono kad se ulije po čaše bevande, pa jedan kaže da mu je čaša dopola puna, a drugi da mu je dopola prazna?“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „E pazi, na dobrom si putu, al tu moraš imat u vidu da mi pijemo bevandu, a oni na televiziji loču šampanjac! Bereš?“ Tata je rekao: „Ne berem!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš? To već znači da u teoriju moraju uletit Maks i Emgels!“ Tata je zinijo: „Šta će sad Maks i Emgels?“ Dida je rekao: „E jebiga, zete, tebi kurca nije jasno… Robi, aj reci tati šta Maks i Emgels kažu o hrvackom slučaju!“ Ja sam rekao: „Nije stvar u tome je li čaša dopola puna ili dopola prazna, nego u tome da se čaša razbije!“
Robi K. (IIIa)
10.01.2012. utorak
Zadaća iz hrvackog
Ja sam došao doma popišan iz škole. Tata je u kužini rješavao križaljku. Mama je slagala suđe i posuđe u kredenciju. Tata je meni rekao: „Oho, izgledamo lipo pipišani! Šta ima novo u školi?“ Ja sam snuždijo facu i rekao sam: „Dobija san asa iz zadaće iz hrvackog!“ Mama je cijuknila: „Opet?“ Tata je cijuknijo: „Opet?“ Ja sam slegnijo ramenima i šutijo sam. Tata je podviknijo: „Pa dobro, jebemu mliko materino, jel moš ti koji put nešto naučit?!“ Ja sam rekao: „Kako ću učit za zadaću iz hrvackog? Tu ti samo učiteljica zada naslov i onda pišeš šta ti pada na pamet!“ Tata je rekao: „Pa jel se moš malo izvježbat da ti koji put padne na pamet nešto drugo osim ništa?!“ Ja sam još luđe snuždijo facu. Onda je mama pitala: „Dobro, a šta van je sad bija naslov za zadaću?“ Ja sam rekao: „Zašto želim u Europsku uniju?“ Mama je rekla: „N bava kua? Pa baš je zgodan naslov!“ Tata je rekao: „Je, skroz je inspiritativan!“ Mama je mene pitala: „I? Šta si napisa?“ Ja sam rekao: „Ne želim!“
Tu su mama i tata značajski se pogledali. Onda su oni malo šutili. Onda je tata rekao: „Pa meni je to okej odgovor!“ Mama je rekla: „I meni zvuči skroz fajn!“ Ja sam rekao: „I meni isto! Samo uča Smilja mi je zavidala asa bez mislit se!“ Mama je pitala: „A šta je rekla? Morala ti je nekako objasnit zašta ti daje asa!“ Ja sam rekao: „Rekla je da san falija temu!“ Tata je rekao: „Ne kužim, kako si falija temu?“ Ja sam rekao: „Rekla je da nije naslov zadaće bija Da li želim u Europsku uniju, nego Zašto želim u Europsku uniju!“ Tata je pitao: „A ako ne želiš?“ Ja sam rekao: „Onda popiješ asa!“ Tata je rekao: „Ček malo, ček malo… Ako ti ne želiš u Europsku uniju, za koji bi klinac tebe neko pita zašto želiš u Europsku uniju?“ Mama je uletila: „E, jebate! Kakoš literarno objasnit zašto želiš nešto šta ne želiš?“ Ja sam rekao: „To san joj i ja reka!“ Mama je pitala: „I? Šta je ona rekla?“ Ja sam rekao: „Rekla je da koji san ja kurac da ću njoj govorit šta da ona stavlja za naslove zadaća iz hrvackog!“
Tata je zaškarpunijo se po faci i pitao je: „Baš je tako rekla? Da koji si ti kurac?“ Ja sam rekao: „Nije upotrebila tu rič, al je mislila na kurac!“ Mama je pitala: „A koju je rič upotrebila, mišu? Penis?“ Ja sam rekao: „Faktor!“ Tata je rekao: „E jeben ja takvu nastavu iz hrvackog di se koristi rič faktor!“ Onda je mama mene pitala: „Sinak, a jestel vi možda prije zadaće sa naslovom Zašto želim u Europsku uniju pisali zadaću sa naslovom Da li želim u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Nismo!“ Mama je rekla: „Znači, priskočili ste gradivo i odma išli na Zašto želim u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Tačno!“ Mama je rekla: „Pa onda i onaj ko ne želi u Europsku uniju mora pisat zašto želi u Europsku uniju?“ Ja sam rekao: „Igzaktli! A ako napišeš da ne želiš onda popiješ asa jer pošto si falija temu! I plus ti krava od učiteljice rekne da ti je sadržaj zadaće kraći od naslova!“ Mama je rekla: „Drugim ričima, fasuješ negativnu ocjenu zbog poznavanja preskočenog gradiva!“
Onda je tata podviknijo: „Pa šta je to u toj školi, jebate jarac? Jel to neki staljinizam i titoizam?!“ Mama je rekla: „Strava i užas! Peru nan dici mozak trista na sat!“ Tata je rekao: „Al to je mrkli mrak, čoviče božji! Jel to oni od Hrvacke oće napravit Sjevernu Koreju?“ Mama je rekla: „Neće, nego Europsku uniju!“ Tata je fljasnijo sa rukom po stolu i rekao je: „E znaš šta, iden ja sutra u školu! Čuće me ta Smilja, majkemi irudove!“ Mama je rekla: „Dobro, ne moraš se odma tako žestit! Mali nam ionako ima miljon asi, neće ga sa jednim više đava odnit!“ Tata je zamavao sa kažimprstom i rekao je: „Nije stvar u asu! Neće ona mom ditetu govorit da je faktor, nabijen je na kurac!“
Sutra je moj tata bijo u školi kod učiteljice Smilje. Ona je njega primila u sobi za primanje. Uča je rekla: „Izvolte? Kako van mogu pomoć?“ Moj tata je pitao: „Skužajte, jestel vi ka mala curica išli u osnovnu školu Đordano Borovčić Kurir?“ Uča Smilja je rekla: „Ja? Ovaj, jesam…“ Tata je rekao: „I ja isto!“ Uča se nasmjehuljila: „Ma vidi, baš zgodno!“ Tata je rekao: „A jel se sićate zadaća iz hrvackog?“ Uča je rekla: „Pa slabo… Masu san toga zaboravila!“ Tata je rekao: „Ja ih se svih sićan! Najdraža mi je bila ona sa naslovom - Zašto volim Jugoslaviju?“ Tu je uletila kraća šutavica. Uča se namrgodila: „Toga se ne mogu sitit!“ Tata je rekao: „E, al ja se sićan! To smo svi u školi pisali!“ Uča Smilja je pitala: „Skužajte, a šta vi sa tim oćete reć?“ Tata je rekao: „Oću reć da naslov zadaće nije bija Da li volim Jugoslaviju, nego Zašto volim Jugoslaviju! Bereš?“ Uči je uletilo čudilo: „Ne berem! Šta to ima veze?“ Tata je rekao: „Ima veze jer pošto si napisala pune četri stranice, tuko! I dobila si čistu peju!“
Tu je u sobi za primanje uletila tišinčuga. Onda je učiteljica Smilja skočila iz katrige i viknila je: „Otkud ti to znaš?“ Tata je rekao: „Nabavija mi je frend iz školskog arhiva! Samo šta se to sad zove osnova škola Plokite! Oš da ti malo čitam?“ Uča je piljila sa razrogačenim očima. Tata je izvadijo iz jakete staru zadaćnicu. Onda je on nju otvorijo i rekao je: „Daklem… Zašto volim Jugoslaviju… Volim ovu divnu zemlju pod vodstvom vrhovn…“ Uča je dreknila: „Prekini!“
Onda je ona skljokala se nazad na katrigu. Tata je njoj rekao: „Da si imala mrvu mozga, bija bi ti sadržaj kraći od naslova! Al jebiga kad si ti literarni tip! Četri stranice! Odma se vidilo daš bit učiteljica!“ Uča Smilja je zacvilila: „Ja san tad bila još skroz mala curica! Nisan razumila ništa živo!“ Tata je rekao: „Pa zato i jesi dobila peju, jelda?“ Uča je piljila sa komom i ošamutom. Tata je rekao: „E viš, i moj mali je skroz mali! Samo bere stvari i popije asa, ka pošten čovik! Al ko mu ga zbiči, moliću lipo? Jugoslavenska odlikašica!“ Uča je koljački gledala u tatu. Onda je ona stisnila oči i pitala je: „A šta si ti napisa u toj zadaći, majketi?“ Tata je nagnijo se prema njoj i rekao je: „Viš, to mi frend nije uspija nać u arhivi, he-he-he, zauvik nestalo…“
Učiteljica Smilja je nagnila se unazad i pitala je: „Šta ti udbašu gubavi oćeš od mene?“ Tata je rekao: „Ako moj mali dobije pristojnu pozitivnu ocjenu iz zadaće na temu Zašto želim u Europsku uniju, onda ova zadaća na temu Zašto volim Jugoslaviju neće osvanit na internetu i u žutoj štampi!“ Uča je ukočenila se na katrigi sa zinutim ustima. Onda je ona rekla: „Ti dobro znaš da su nan ka dici zločimački prali mozak!“ Tata je rekao: „A misliš da ga našoj dici ne peru?“ Uča je rekla: „Ma ko im ga pere?“ Tata je rekao: „Nastavno osoblje u školi, miki, nemoj se pravit glupsonica! Mi im doma peremo samo bičve i mudante!“ Uča je rekla: „Nisan ja dala ti naslov za zadaću, nego nan je došla okružnica od ministarstva!“ Tata je rekao: „E kužim, i onaj o Jugoslaviji je zadalo ministarstvo! Al ti daješ ocjene, jebat ga!“ Uča Smilja je uzdahnila i pitala je: „Jel trica dovoljna?“ Tata je rekao: „Dovoljna je! Al četva bi bila bolja!“ Uča je rekla: „Okej, daj zadaćnicu!“ Tata je rekao: „Prvo ti upiši ocjenu!“
Onda je učiteljica Smilja meni upisala četvu u dnevnik. Ona je zamrmorila: „Gospe moja, šta ja ovo radim?“ Tata je rekao: „Ispunjavaš sve kriterije i potpisivaš pristupni ugovor!“ Onda je tata njoj dao njenu staru zadaćnicu. Onda je uča njemu rekla: „Usput da znaš, mali ti ne zna ništa iz hrvackog! Totalna šteta! Izgleda da je debil na tatu!“ Tata je rekao: „Šta ima veze! Kad uđemo u Europsku uniju ionako se više u školi neće predavat hrvacki nego europski!“ Uča je rekla: „Koji europski, jebate? Šta ti je to?“ Tata je rekao: „To je ono kad mi za dite misliš da je kurac, pa mu kažeš da je faktor!“
Robi K. (IIIa)
26.12.2011. ponedjeljak
Božićni obid
Mama je za Božić ispekla tuku sa mladim kumpirima. Tuka i kumpiri su dimili se na padeli. Mi obitelj smo sidili oko stola da počećemo obid. Sa nama je sidijo jedan barba. On je imao dugu kosu i bradu. Barba je bijo obučen u jednu kafenu vriću sa konopom umisto pojasa. Vrića je bila cila flekava i škicava. Barba je na nogama usrid zime nosijo sandale. Ja sam njega pitao: „A koji si ti?“ Barba je zagledao se u mene sa plavim očima i rekao je: „Ja sam oni šta ne postoji!“
Mama i tata su zapiljili se u mene sa čudilom. Onda je tata mene pitao: „Alo, oškoprc, sa kim ti to pričaš?“ Ja sam rekao: „Sa nikim!“ Tata je rekao: „Kako sa nikim kad sam te lipo čuja da pitaš a koji si ti?“ Ja sam rekao: „Taj šta sam ga pita reka mi je da ne postoji!“ Tata je dignijo livu ombrvu i pitao je: „Ako ne postoji, kako ti je moga išta reć?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Neam blage!“ Onda je barba meni rekao: „Bolje bi bilo da i ovi šta postoje malo manje seru, a?“ Ja sam rekao: „Tu se slažem! Apso bladi lutli!“
Tata je cijuknijo: „Molim?!“ Mama je cijuknila: „Molim?!“ Ja sam zašutijo. Onda je barba nagnijo se nad padelu i rekao je: „Reci materi da joj tuka miriše prva liga!“ Ja sam rekao: „Reci joj ti, meni neće virovat!“ Barba je rekao: „E, al mene neće čut!“ Ja sam rekao: „Bolje da tebe ne čuje nego da meni ne viruje!“ Onda je mama dreknila: „Robi! Šta ti to drobiš, dite božje?! Pari da spikaš sa nekim koga nema!“ Ja sam u roku hitno začepijo labrnju. Mama je podviknila: „Da čujem! O čemu se radi?“ Ja sam rekao: „Radi se o tome da ti tuka miriše prva liga!“ Mama je nasmjehuljila se i rekla je: „Aj baš ti fala!“ Ja sam rekao: „Nemoj zafaljivat meni, nego njemu!“
Mama i tata su gledali u mene sa težim izneredom. Onda je mama rekla: „Čekaj malo, sinak! Jel to znači da je tebi sad ovi tren neko reka da moja tuka miriše prva liga?“ Ja sam rekao: „Znači!“ Mama je pitala: „A ko ti je to reka?“ Ja sam rekao: „Niko!“ Tata je podviknijo: „Kako opet niko, jebaga jarac?!“ Ja sam rekao: „Taj šta mi je reka je reka da ne postoji!“ Tata je viknijo: „Ako ne postoji, kako ti je moga išta reć, debilu?!“ Ja sam rekao: „E pa neam blage! Pitaj ga ti!“ Tata je dreknijo: „Kako ću ga pitat kad ne postoji?! Šta je tebi u glavi, blesane?!“ Barba je rekao: „Čoviče, koliko ovi šta postoje mogu srat, to nije normalno!“ Ja sam rekao: „Tu se slažem! Apso bladi lutli!“
Tata je fljasnijo sa rukom po stolu i rekao je: „E sad bi bilo dosta! Oš da te sa božićnog obida isprašim drito u ludaru?“ Samo mama je uletila: „Ček malo, nemoj se drevit… Sine, jel ti to nekog vidiš za ovim stolom?“ Ja sam rekao: „Vidim!“ Mama je pitala: „A koga to vidiš, mišu?“ Ja sam rekao: „Vidim svih nas!“ Mama je rekla: „Znam to, al osim nas familije?“ Ja sam rekao: „Samo ovog barbu šta sidi između tebe i tate!“ Mama je rekla: „Kako? Pa tu je prazna katriga!“ Ja sam rekao: „Ne vidim katrigu, jer pošto on sidi na njoj!“ Tata je pitao: „Ko sidi, čoviče? Kako taj izgleda?“ Ja sam rekao: „Onako obično, pari klošar! Ima dugu kosu i bradu, obučen je u vriću i nosi sandale!“ Mama je rekla: „Ček malo, jebate led, pa to sliči na…“ Tata je rekao: „Je, jebate, to sliči na…“ Ja sam rekao: „Na Krista Kralja!“
Tu je najprvo uletila kraća šutavica. Onda je tata zakolutačijo sa očima i rekao je: „O srceliti irudovo…“ Barba je meni rekao: „Gubo jedna cinkaroška!“ Ja sam njemu rekao: „Nisam te tija cinkat! Viš da su me stisli!“ Barba je rekao: „Aj muči, Judo!“ Ja sam rekao: „Nisam ja Juda nego Robi K. iz trećeg a!“ Mama i tata su zableušili se sa zinutim ustima. Barba je rekao: „Jesi, jesi Juda, fale ti muda! Tako bi me i Rimljanima proda!“ Ja sam rekao: „Nisu moji mama i tata Rimljani nego Hrvati!“ Barba je rekao: „Oho, misliš da im je to preporuka! Hrvati su još gori!“ Ja sam rekao: „Nemoš vriđat cili narod, Židove!“
Onda je mama poskočila na katrigi i viknila je: „Ajme meni, gospe moja! Dite mi je poludilo! Ovo je za juriš u likara!“ Tata je cijuknijo: „Nema greške! Moramo hitno zvat hitnu!“ Ja sam pitao: „Šta će mi hitna?“ Barba je pitao: „Šta će mu hitna?“ Tata je rekao: „Za početak će ti zavidat jednu imekciju, mišu, pa će ti možda odma bit bolje!“ Ja sam viknijo: „Ne triba meni imekcija!“ Barba je viknijo: „Ne triba njemu imekcija!“ Tata je rekao: „Kako ti ne triba kad vidiš bile miševe! Biće imaš fibru četresjean koma pet!“ Ja sam rekao: „Ne vidim ja bile miševe nego Krista Kralja!“ Tata je podviknijo: „Nema tu nikakvog Krista Kralja, klipsone! Halucimiraš trista na sat! Vidiš ono šta ne postoji!“ Ja sam dignijo kažimprst uvis i rekao sam: „Ako Krist Kralj ne postoji, zašto mi onda slavimo Božić?“
Tu je za stolom uletila tišinčina i dumanje. Onda je tata rekao: „Samo malo, samo malo… Zar ti nije on sam reka da ne postoji?“ Ja sam rekao: „Je! Al ako ne postoji, kako bi mi moga išta reć?“ Tata je podviknijo: „Tako šta si uprdija u glavu nekakve pizdarije!“ Ja sam rekao: „Okej, ako je tebi Krist Kralj nekakva pizdarija i ako u njega ne viruješ…“ Tata je zarežao: „Nemoj imsinuirat! Nije on meni inače pizdarija, nego samo kad ga ti izmisliš!“ Ja sam rekao: „Zašto bi ja izmišlja nešto u šta ti inače viruješ?“ Tata je dreknijo: „Zato šta si za u ludaru, degenu! Puka si na mozak, eto zašto!“ Mama je stisnila oči i rekla je: „Ili nas samo prca, a?“ Onda je tata isto stisnijo oči. Onda je on rekao: „Tačno! Možda nas pantagana samo jebe u glavu da nam se oladi božićni obid! To bi sličilo na njega!“ Ja sam slegnijo ramenima i rekao sam: „Okej! Al ako mi još nismo počeli sa obidom, i ako ovde nema Krista Kralja, zašto onda tuki fali livi batak?“
Onda je barba zafrljacnijo kost iza sebe i rekao je: „Jebešga, nisan moga odolit!“ Mama i tata su gledali u padelu sa komom i hororom. Na padeli je bila tuka bez livog batka. Tata je mami rekao: „Ženo, šta se ovo događa? Jesi ti to ispekla tuku imvalida?“ Mama je rekla: „Nisam, bila je tuto kompleto!“ Onda su njih oboje zapiljili se u moju sestru Damjanu. Damjanica je za stolom jela čokolino iz zdjelice. Onda je mama uzela perun i badala je po njenoj zdjelici. Damjanica je nju gledala sa čudilom. Onda je mama nju pitala: „Zlato mamino, jesi ti možda namočila batak u čokolino?“ Damjana je rekla: „Nisam!“ Mama je pitala: „Pa di je onda?“ Damjanica je rekla: „Izija ga je oni barba!“ Mama i tata su graknuli: „Koji barba?!“ Damjana je rekla: „Oni sa bradom! Šta na sebi ima vriću i sandale!“ Mama je arlauknila: „Aaaaaaaaaaaghh….“ Tata je arlauknijo: „Aaaaaaaaaaaghh…“
Mama i tata su posli sidili za stolom u teškoj tupaji. Oni su šutili sa iskobečenim očima. Onda je mama zlamenovala se i rekla je: „Bože moj, bože moj! Dica nam za božićnim obidom vide Krista Kralja, a mi ga ne vidimo! Pa šta je to, gospe moja?“ Barba je rutnijo i rekao je: „Šta ova tvoja mater oće reć? Da je religija priča za malu dicu?“ Tata je rekao: „Ili nas sin i ćer prcaju u glavu ili smo mi izgubili viru! Nema treće!“ Mama je uzdahnila i rekla je: „Ne bi mene moja Damjanica prcala! Ona je mamino malo zlato!“ Tata je rekao: „Ne bi ni mene! Ona je tatino srculence!“ Mama je opet zlamenovala se i rekla je: „Gospe moja! To znači da smo mi izgubili viru!“ Barba je mašijo se prema tuki i rekao je: „A saćete izgubit i desni batak!“
Robi K. (IIIa)
12.12.2011. ponedjeljak
Pravna država
Tata je sidijo u hotelji u primaćoj i čitao je novine. Mama je sidila na kauču i kačkala je miljetić. Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „C, c, c, čim su ovi došli na vlast, oni će izać iz zatvora! To mi je malo, ono…“ Mama je rekla: „Dobro, biće čovik glasa za njih, pa ga moraju pustit! Normalna stvar!“ Tata je spustijo novine i rekao je: „Stvarno pričaš bezveze, jebaga irud! Prvo i prvo, nije moga glasat jerbo je još u zatvoru!“ Mama je rekla: „Pa šta to ima veze? Tamo se najnormalnije glasa!“ Tata je rekao: „N bava kua? U zatvorima da se glasa?“ Mama je rekla: „Šta se ti tako čudiš, jebate led?“ Tata je rekao: „Pa glupo mi je! Ne mogu nam valjda kriminalci birat vlast!“ Mama je rekla: „A slušaj, ako su pošteni građani znali izabrat kriminalnu vlast, možda kriminalci mogu izabrat poštenu! Lupeži najbolje kuže ko ne krade!“
Tata je rekao: „A drugo i drugo, kako bi oni moga glasat za ove ako ih je nonstop sra?“ Mama je rekla: „Je, al oni njegovi su ga strmeknili u ćuzu! Kako bi moga glasat za njih?“ Tata je rekao: „Dobro kaeš, jebate! Mora je znači izabrat treću opciju!“ Mama je rekla: „Jebeš treću opciju! To su sve luzeri! Šta bi čovik glasa za nekoga ko ne može dobit?“ Tata je rekao: „Igzaktli! Viš kako zatvor čoviku ograniči političku slobodu! Znači, nije uopće glasa!“ Mama je nagnila se prema tati i pitala je: „Ako nije glasa za ove, kako mi moga izać iz bajbuka? A, miki?“
Tata je piljio u mamu sa upitnicima. Onda je mama dignila kažimprst i rekla je: „Pregovori!“ Tata je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Sereš! Šta bi ovi imali sa njim pregovarat?“ Mama je rekla: „Saću te ja naučit kako se pregovara!“ Onda je mama časkom otrkenzi u kužinu. Onda je ona vratila se iz kužine sa dvi banane. Ona je dala jednu bananu tati i rekla mu je da je stavi na uvo. Onda je mama sila nazad na trosjed i stavila je bananu na uvo. Onda je ona u bananu rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je šutijo i gledao je sa teškim ošamutom. Mama je rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je raskobečijo oči od čudila. Mama je rekla: „Gukni više, jebemu mater!“ Tata je rekao: „Daj, ženac, pa ne mogu glumit majmuna sa bananom!“ Mama je rekla: „Banana ti je telefon, klipsone! A za drugo nisam nadležna!“
Onda je mama opet rekla u bananu: „Alou? Jel to budući premijer?“ Tata je vrtijo sa očima od iznereda. Mama je rekla: „Alou? Jel to budući premijer?“ Onda je tata promuckao: „Je!“ Mama je rekla: „Dobar dan želin! Ovdi Remetinec!“ Tata je rekao: „Da? Već?“ Mama je rekla: „Ivo na aparatu! Bivši premijer!“ Tata je rekao: „Jel? A na kojem si aparatu, mejketi? Biće onom za dijalizu, ho-ho-ho… Jesi vidila, mačak, kako valjam baze, hu-hu-hu…“ Mama je rekla: „Dobro smo počeli, Zoki, kad me zoveš mačak! Mogul ja tebe zvat mišu?“ Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Nemojte mi prodavat te zatvorske spike! Neman ja vrimena za zajebanciju, moran dobit izbore i sastavit kabinet!“ Mama je rekla: „Kombinet bi bija skroz okej, he-he-he…“ Tata je podviknijo: „Gospodine Sanaderu!“
Onda je mama rekla: „Čuj, prika, imam za tebe jedan predlog!“ Tata je rekao: „E, sad san ti prika, a na prošlim izborima san ti bija komunjara, pizdunčić i drkadžija, je li, miki?“ Mama je rekla: „Ostavimo povjest povjesničarima!“ Tata je rekao: „Dogovoreno! Koji je predlog?“ Mama je rekla: „Uz neke minimalne povoljnosti, ja bi moga za vas glasat!“ Tata je pitao: „Koje povoljnosti?“ Mama je rekla: „Sitnica! Samo da izađen iz zatvora i meni dosta!“
Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Nije naša vlast razbojnička ka vaša! O vašoj sudbini će odlučivat pravna država!“ Mama je rekla: „Pa to ja i oću!“ Tata je rekao: „Gospodine Sanaderu! Kaćete vi izać iz zatvora, to zna samo sudac!“ Mama je rekla: „Je, al kako će on znat ako mu niko ne rekne? Ne može on to sam!“ Tata je pitao: „Zašto ne bi moga?“ Mama je rekla: „Pa ne može jedan čovik odlučivat o tako važnim stvarima!“ Tata je rekao: „Naravski da može! Ovo je pravna država!“ Mama je rekla: „Ako samo jedan čovik odlučiva, jel to pravna država il diktatura?“
Tata je rekao: „Aha, ti bi znači tija da mi reknemo sucu da te pusti, jel tako?“ Mama je rekla: „Igzaktli! Al zato ću ja za vas glasat!“ Tata je rekao: „Jebe se meni za kogaš ti glasat!“ Mama je rekla: „Kako, pa zar vam nije svaki glas važan?“ Tata je rekao: “Ako će cili Remitinec glasat za nas, jerbošmo bit poštena vlast, šta mi imamo od tvog glasa?“ Mama je rekla: „Moj je presudan!“ Tata je rekao: „Daj, daj, umriću od smija! Jel to sve šta nudiš?“ Mama je rekla: „Je!“ Tata je rekao: „Onda odjebi! Skini mi se s aparata! Neman ja vrimena za pizdarije, prika! Ja san ozbiljan čovik!“ Mama je rekla: „Ne znan baš koji bi ozbiljan čovik drža bananu na uvu i glumija da je Milanović!“
Tata je okrenijo se prema mami i rekao je: „Šta je sad ovo, jebaga noj?“ Mama je nakeserila se i rekla je: „Ništa, kratki intermeco, moš nastavit…“ Tata je rekao: „Slušaj, prika, odjebenzi u skokovima! Ne triba nama tvoj glas za pobjedu na izborima! Kapito?“ Mama je rekla: „Okej, nou frks! Al tu si se malo zajeba u računici!“ Tata je rekao: „Ja? Ja da san se zajeba? Pa jel znaš ti, čoviče, koliko mi prema anketama dobivamo glasova?“ Mama je pitala: „Koliko?“ Tata je rekao: „Miljon i tristapedešest! Evo ti tu zadnja anketa! Miljon i tristapedešest glasova, prika!“ Mama je rekla: „Znači da sa ovim mojim možete imat miljon i tristapedesedam!“ Tata je rekao: „E, to ti i govorim!“ Mama je rekla: „Miljon i tristapedesedam je masu! Bija bi lud da propustiš tu šansu!“
Tata je najprvo malo šutijo. Onda je on rekao: „Alo, Sanaderu, jesi ti malo propuva?“ Mama je rekla: „Šta bi ja propuva?“ Tata je rekao: „Kako nisi propuva kad mi prodaješ tu bolesnu spiku! Ti još misliš da si neka grande faca, je li?“ Mama je rekla: „Okej, ne moramo se vriđat! Samo nemoj posli kukat da ti nisam nudija fer dogovor!“ Tata je rekao: „Ama šta si mi nudija, čoviče? Nudiš mi kurac! Lipo sam ti nacrta da ionako dobivamo izbore jer pošto već imamo sigurnih miljon i tristapedešest glasova!“ Mama je rekla: „E, al ako mene pustite iz zatvora imaćete miljon i tristapedesedam!“ Tata je rekao: „Pa šta mi to znači, čoviče božji?“ Mama je rekla: „Ako je tebi miljon i tristapedesedam malo, onda si ekstra glup!“
Tata je fljasnijo se po čelu i rekao je: „O srceliti irudovo koja čimavica! Tebe bi stvarno tribalo pustit iz zatvora! I primistit te u ludaru!“ Mama je pitala: „Zašto bi ja bija za u ludaru?“ Tata je rekao: „Zato šta misliš da si grande mrga, a ustvari si debil!“ Mama je pitala: „Zašto bi ja bija debil ako ti nudim fer dogovor?“ Tata je rekao: „Zato šta ne kužiš da mi ništa ne nudiš! Ponoviću ti po stoti put! Ako mi već imamo miljon i tristapedešest, koji će nam kurac miljon i tristapedesedam glasova?“ Mama je rekla: „Eura, tupsone, eura!“
Robi K. (IIIa)
28.11.2011. ponedjeljak
Svečani obid
Moja mama je bila u banju. Onda je ona iz banja urliknila prema tati: „O jebate dragi jarac, pa ovo je za neizdržat! Opet si sve ispiša oko šolje!“ Tata je opalijo čudilo: „Ali jesam?“ Mama je dreknila: „Pa koji je tebi klinac, čoviče božji!? Štrcaš okolo ka zadnja seljačina! A onda ja sve moram za tobom spugat i čistit! Jesan li ja tebi žena ili štraca?!“ Tata je zakenjkao: „Pa žena si mi, mišu!“ Mama je iz banja drečala: „Pa dobro, jel ti pišaš na cirkular, debilu jedan?! Jel to tako teško pogodit šolju, jebenliti cirkularnu gospu!“ Tata je rekao: „Sori, mačak! Malo san vježba, pa san se zanija!“ Mama je izjurila iz banja i rekla je: „Vježba si?! Šta imaš vježbat pišajući oko šolje?“ Tata je raširijo ruke i rekao je: „Kako da zaokružim svog kandidata!“
Samo onda je neko pozvonijo na vrata. Mama je pogledala tatu krvoločki i odgibala je da će otvorit. Na vratima je bijo moj dida sa Šolte. Mama je rekla: „Čako? Otkud ti?“ Dida je dignijo boršu u livoj ruki i rekao je: „Evo friška tuka, sinoć zaklana! Dva ipo kila! Sve jezike govori!“ Mama je rekla: „Srceliti irudovo!“ Dida je rekao: „Šta? Nije ti drago šta san doša?“ Mama je rekla: „Ma ne to! Nego šta si iša nosit tuku?“ Dida je nasmješkao se i rekao je: „Ne, nego ću praznih ruku doć na feštu!“ Mami je uletila zbunjoza: „Koju feštu?“ Dida je rekao: „Ali nije sutra dvajsdeveti novembra?“
Moja mama je zakolutačila sa očima. Tata je svom forcom fljasnijo se sa rukom po čelu. Onda je mama unjela se didi u facu i zarežala je: „Nije! Sutra je utorak!“ Dida je rekao: „He-he, znan ja da je utorak! Al je isto i dvajsdeveti novembra!“ Tata je vrtijo sa glavom i rekao je: „Nemoš virovat, jarče pasu! Ovo je previše za moj drob!“ Onda je on okrenijo se da će odgibat. Mama je za njim pitala: „A di ćeš ti?“ Tata je pičijo i rekao je: „Iden u zahod, jerbo me od tvog ćaće uvatija proliv!“ Mama je gledala za njim i doviknila je: „Nemoj vježbat! Jesi me čuja?!“
Poslje smo mi svi obitelj se skupili u kužini. Moja mama je ukipala se kraj sudopera. Ona je zaškarpunila se po faci ka grancigula. Mama je prekrižila ruke priko limuna i rekla je prema didi: „Nema šanse daš u mojoj kući dernečit za dvajsdeveti novembra! Nema šanse!“ Dida je rekao: „Ma koji je to dernek ispeć mrvu tuke u škrovadi? Plus mladi kumpiri i malo kapulice! Neš ti spektakla!“ Tata je rekao: „Dobro, tu fosilac nije skroz u krivu, nemoš reć…“ Mama je naperila prstom prema njemu i rekla je: „Jeben tebe i njegovu tuku!“ Dida je rekao: „Pa šta ti je sad tuka kriva?“ Mama je njemu dreknila: „Moš se skupa sa svojom tukom iz ovih stopa vratit na trajekt! Pa onda vi dvoje slavite!“
Dida je složijo tunjavu facu i rekao je: „Ama nije ti meni, ćerce, do praznika, kako to ne kužiš…“ Mama je rekla: „Ma nemoj? Nego do čega?“ Dida je rekao: „Do druženja! Ja san ti star čovik, ćerce! Meni ti je isti kurac je li božić, il je nova godina, il je dvajsdeveti novembra, il je dan borca… Samo da se mi obitelj malo skupimo i družimo uz dobru spizu!“ Tata je rekao: „Nemoš reć, neloše fosilac govori…“ Mama je podviknila: „Ti se ne mišaj! Kad se naučiš pišat ka čovik onda se javljaj!“ Tata je rekao: „Pa dobro, mačak, samo san tija reć da može nam bit i Hrvacka na srcu i tuka u škrovadi! Šta fali? Glavno da se družimo!“ Dida je rekao: „Bravo, zete, svaka ti piva!“ Mama je okrenila se prema didi i rekla je: „E pa onda ću ti ja doć na Šoltu sa pečenim odojkom za deseti travnja! Pašmo se lipo družit! A? Šta kaeš? Dovešću i limenu glazbu!“
Samo onda je moj tata pljesnijo sa rukama i rekao je: „Imam rješenje!“ Mi smo se svi zapiljili u njega. Tata je rekao: „Ja predlažem da mi tuku ispečemo odma danas! Da ne bi ispalo da sutra slavimo dvajsdeveti novembra! A? I Hrvacka na srcu i tuka u škrovadi! Šta kaete?“ Mama je šutila i dumala je. Dida je šutijo i dumao je. Tata je rekao: „Onda? Jel to okej?“ Dida je rekao: „Meni je okej!“ Mama je promumljala: „Dobro, tako može…“ Samo onda sam ja pitao: „A šta je to dvajsdeveti novembra?“ Mama je mene pogledala sa strogoćom. Onda je ona rekla: „To je dan kad se ne jede pečena tuka!“ Dida je dodao: „Osim ako ne ostane nešto od dvajsosmog! Ladna tuka je takođe prva liga!“
Tu su mama i tata skočili na dida da opet brbota bljezgarije. Dida je rekao: „Pa dobro, jebemu sveca, šta ima loše da mališko nauči kad je rođena Jugoslavija?“ Mama je podviknila: „Ne zna on šta je Jugoslavija! I kuri ga bolac!“ Tata je podviknijo: „Tačno! Nema se on šta zanimat za Jugoslaviju!“ Onda sam ja pitao: „A šta je to Jugoslavija?“ Mama je skriknila prema didi: „Da mu nisi reka!“ Tata je skriknijo: „Da mu nisi reka!“ Dida je rekao: „Okej, okej, neću! Samo onda bi dite moglo izvuć krive zaključke!“ Tata je pitao: „Koje zaključke?“ Dida je rekao: „Skužniće da čim se radi o Jugoslaviji, odma se bolje jede!“
Onda je tata sagnijo se prema meni i rekao je: „Malac, jesi ti skužnijo da pečenu tuku imamo danas, tojest dvajsosmog studenog?“ Ja sam rekao: „Jesam!“ Tata je rekao: „I kjaro ti je da to nema nikakve veze sa dvajsdevetim nov… studenim?“ Ja sam rekao: „Kjaro mi je!“ Tata je okrenijo se prema didi i rekao je: „Eto! Zaključci su mu skroz ispravni!“ Onda sam ja pitao: „Ali zašto se tuka jede baš dvajsosmog?“ Dida je nakeserijo se i rekao je: „Za bolje sutra!“
Popodne je mama za obid iznila na stol pečenu tuku sa mladim kumpirima. Plus je bilo kapulice i zelene salate. Mi svi obitelj smo posidali oko stola sa tukom. Tata je trljao ruke i rekao je: „Dobra li je, u pene bonačića! Cila je hruskava i bruskava!“ Dida je rekao: „Ja bi ovi gornji komadić od livog batka!“ Onda je mama dignila kažimprst i rekla je: „Samo da upozorim! Neću da čujem nikakvih sranja za ovim obidom! Jel to jasno?“ Dida je rekao: „Ovkors! Podrazumjeva se!“ Mama je rekla: „Samo upozoravam! Ja ka glasačica hadezea neću u svojoj kužini trpit nikakva nedolična ponašanja i pročetničke ispade! Kapito?“
Dida je rekao: „Smiri se, ćerce! Pa i ja ću glasat za hadeze! Podrazumjeva se!“ Tata je rekao: „Dobro, dobro, i ja ću, al ajmo sad prvo žnjopat, pašmo posli pristupit demokrackim obavezama!“ Mama je njemu rekla: „Ti se ne javljaj! Prvo se nauči pišat ka čovik paš onda dobit pravo glasa! Znam ja dobro šta govorim!“ Onda je dida rekao: „Okej! Da bi mi ćer bila skroz mirna, ajmo se prije obida svi lipo pomolit!“ Tata je zinijo: „Pomolit se? A zašto?“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Za našu Hrvacku! Podrazumjeva se!“ Tati je uletilo turbo čudilo: „Molim?!“ Dida je njega pitao: „Jel ti, zete, imaš neki problem da se dvajsosmi studenog pomoliš za našu Hrvacku?“
Veliki su najprvo malo se ušutili. Plus su gledali se žmirkajući. Onda je mama rekla: „Okej!“ Onda je ona zlamenovala se i sklopila je ruke na prsi. Dida je rekao: „A ne, nećemo tako! Negošmo se svi lipo uvatit za ruke da to napravimo kako triba!“ Onda je moj dida uvatijo mamu za desnu i mene za livu ruku. Onda je mama sa svojom livom uvatila tatu za desnu ruku. Onda sam ja sa svojom desnom uvatijo tatu za livu ruku. Onda smo mi svi držali se za ruke oko stola sa tukom.
Dida je prvi zaklopijo oči i utiho je mrmorijo. Onda je mama zaklopila oči i mrmorila je. Onda sam ja išao da ću zaklopit oči. Samo onda je tata podviknijo: „Pa šta je ovo, jebate led?“ Mi smo otvorili oči i zapiljili smo se u njega. Tata je rekao: „Meni ovo sliči da oko tuke plešemo kozaračko kolo!“ Dida je njemu rekao: „Ne pizdi, zete, nije ovo nikakvo kozaračko kolo!“ Tata je pitao: „Nego koji je ovo klinac?“ Dida je rekao: „Zaokružili smo našeg kandidata!“
Robi K. (IIIa)
15.11.2011. utorak
Čistoća zavičaja
Moj tata je sidijo u kužini i čitao je novine. Mama je isprid lavandina brisala suđe i posuđe. Ja sam sidijo za stolom i radio sam domaći iz prirode. Ja sam crtao sa olovkom i drvenim bojicama u radnu bilježnicu Moj zavičaj. Tata je mene ćiribimbijo priko novina. Onda je on pitao: „A šta ti to radiš, mufljuziću, a?“ Ja sam rekao: „Crtam domaći u radnu bilježnicu Moj zavičaj!“ Tata je rekao: „Znam, al kakve su ti to kutije u raznim bojama?“ Ja sam rekao: „Nisu to kutije nego komtejneri!“ Tati je uletilo čudilo: „Koji komtejneri, jebate? Zašto bi iko normalan crta komtejnere za domaći?“ Ja sam rekao: „Zato šta nam je zadala učiteljica!“ Tata je gledao u mene sa lakšom tupajom. Onda je on okrenijo se prema mami i rekao je: „Ženac, aj dođi vidit kako nam mali štreba gradivo da postane škovacin!“
Ja sam tatu pogledao mrgudno. Onda sam ja rekao: „Uča Smilja kaže da moramo se naučit čuvat okoliš i brinit o čistoći zavičaja!“ Tata je rekao: „N bava kua? A kako joj se zove ta lekcija?“ Ja sam rekao: „Sortiranje smeća!“ Tata je rekao: „Eto viš! Krava vas uči za škovacine!“ Ja sam rekao: „Učiteljica kaže da to moraju znat svi pristojni i kulturni građani!“ Tata je rekao: „Pa ne šaljemo te mi u školu da postaneš kulturni građanin! Nego da imaš neki papir kad postaneš nezaposlen!“
Samo onda je mama zaklapala sa tećama i pogledala je tatu krvoločki. Tata je rekao: „Aj, aj, baš me zanima kako se to sortira!“ Onda je on dogibao do iznad mene i radne bilježnice Moj zavičaj. Onda sam ja njemu pokazivao: „Ovi žuti komtejner, šta na njemu piše BS, to je za boce i staklenke! Naprimjer primjera kad popiješ bocu pošipa, onda je tu baciš! Okej?“ Tata je rekao: „Okej!“ Ja sam pokazivao: „A ovi plavi, šta na njemu piše PA, to je za plastičnu ambalažu! Naprimjer primjera kad popiješ kokakolu iz plastične boce, onda je tu baciš! Okej?“ Tata je rekao: „Okej!“
Ja sam dalje pokazivao: „Ovi zeleni komtejner, šta na njemu piše SP, to je za stari papir! Tu bacaš novine, kutije od duvana i mamine Glorije! A ovi sivi, šta piše OO, to je za organski otpad!“ Tata je pitao: „Šta je to organski otpad?“ Ja sam rekao: „To je sve šta nisu boce i staklenke, plastična ambalaža i stari papir!“ Tata je zavrtijo sa glavom i rekao je: „Srceliti irudovo, di ovi svit ide! Četri komtejnera! Pa tu čovik mora završit fakultet da bi moga bacit škovace!“
Samo onda je mama uletila: „A daj šta brbotaš bezveze! Baš je prva liga šta dici dižu ekologičku svjest! Konačno da u školi uče nešto dobro i korisno!“ Tata je pitao: „Šta ti tu ima dobro i korisno?“ Mama je rekla: „Kako nema! Aj reci, Robi, kad mama kaže za tatu da je škovaca od čovika, di to triba ić?“ Ja sam rekao: „U organski otpad!“ Mama je okrenila se prema tati i rekla je: „Eto viš! Barenko se neš porizat na boce i staklenke!“
Tata je složijo facu i rekao je: „Ha-ha-ha, dobra vam je baza za popizdit! Evo umriću od smija!“ Samo ja i mama smo rikavela od kesa i davali smo si po gimi fajv. Tata je rekao: „Ono šta ja ne kužim je zašto se to mora sortirat i razdvajat kad su sve i tako škovace!“ Ja sam njemu rekao: „Učiteljica kaže da nisu sve škovace iste!“ Tata je rekao: „Ma nemoj? A zašto?“ Ja sam rekao: „Zato jer kad su razdvojene onda mogu ić na reciplažu!“ Tata je pitao: „A šta je to reciplaža, pametnjakoviću?“ Ja sam rekao: „To san zaboravija!“
Samo onda je meni mama rekla: „Saće tebi mama objasnit! Reciplaža je kad se škovace uzmu i prerade i onda se dobiju nove… ove…“ Tata je uletijo: „Dobiju se nove škovace!“ Mama je piljila u njega sa čudilom. Tata je rekao: „Naprimjer primjera imaš Šeksa, istekne mu rok trajanja, onda dođu izbori, i ta ti se škovaca opet vrati! Čista reciplaža!“ Mama je rekla: „Molinte nemoj prid ditetom srat o politici! Sto puti san ti rekla!“ Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Okej, onda uzmi mamu kad ode kod frizera i vrati se doma ka nova! A kad malo bolje pogledaš – šta?“ Ja sam rekao: „Ista oštrokondža!“
Mama je složila facu i rekla je: „Ha-ha, ludilo vam je baza! Evo rikniću od smijade!“ Samo ja i tata smo skakućali i davali smo si po gimi fajv. Onda je tata rekao: „Ja san samo tija naglasit da ima škovaca šta se ne mogu razdvojit! Ima posebnih slučajeva!“ Mama je rekla: „Nema! Sve se može razdvojit kad je čovik kulturan, pažljiv i ima ekologičku svjest!“ Tata je rekao: „A zamisli, naprimjer primjera, da ti se ubuđa tegla sa kiselim kukumarima! A? U kojiš to komtejner bacit? Među boce i staklenke ili u organski otpad?“ Mama je napečila ruke na kukove i rekla je: „Revijalno si glup, debilu! Istrešćeš kukumare u organski otpad, a ondaš bacit teglu među boce i staklenke! Kapito?“ Tata je rekao: „E, a kad se ti ujutro zablindiraš uru vrimene u banj? Šta onda, je li?“
Ja i mama smo gledali u tatu sa tupilom od nekuženja. Onda je mama raširila ruke: „Šta onda?“ Tata je rekao: „Onda ja ne mogu trpit i moran se popišat u plastičnu bocu od kokakole! Normalna stvar!“ Ja i mama smo zinili sa ustima od horora i iznereda. Tata je rekao: „Zamisli ti tu zajebanciju! Boca plastična, etiketa papirna, a pišota organska! Aj se sad ti tu snađi!“ Mama je zlamenovala se i vrtila je glavom. Onda je ona okrenila se prema meni i rekla je: „Ne slušaj ti, mišu, ovog mentalista! Ako bi se slučajno desilo ovakvo ludilo, onda se zna šta se radi – prolićeš pišotu u zahod i skinit etiketu sa boce! Onda ćeš bocu bacit u plavi komtejner, papirnu etiketu u zeleni, a tatu ćeš poslat u pizdu materinu!“
E ali tata je dignijo kažimprst i rekao je: „Samo malo, samo malo, a vidite ovi slučaj!“ Mama je zakolutačila sa očima. Tata je okrenijo se prema meni i rekao je: „Ako ti je mama oseknila nos u papirnatu maramicu, di to ide? U stari papir ili u organski otpad? Pivaj, miki!“ Meni je uletila turbo zbunjoza. Mama je isto bila u ošamutu. Tata je rekao: „Ajmo, ajmo, da vas čujem!“ Ja i mama smo se pogledali sa tugicom. Ja sam rekao: „Izgleda da neke škovace ipak moraju u isti komtejner!“ Mama je rekla: „Izgleda… Samo to sa papirnatom ne važi kad tata osekne nos!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Mama je zarežala: „Zato šta ga degenerik briše sa rukavom!“
Sutra je nama u razredu učiteljica Smilja pregledavala domaće iz prirode. Uča je rekla: „Svi ste u radne bilježnice Moj zavičaj nacrtali četri komtejnera u zadanim bojama! Tačno kako sam rekla! Samo je Robi nacrta pet! I plus mu je ti peti cili šaren!“ Svi rulja u razredu su okrenili se prema meni. Uča Smilja je rekla: „Robi, prije nego šta ti zbičim asa, oš nam molinte objasnit zašta ti služi ovi peti komtejner?“ Moj drug Dino je doviknijo: „Taj je za penzijonere!“
Uča je lupnila sa rukom po stolu i rekla je: „Tišina! Robi, da čujem?“Ja sam rekao: „To je za posebne slučajeve!“ Uča je pitala: „Kakvi su to posebni slučajevi, moliću?“ Ja sam rekao: „Moj tata kaže da je to univerzalni otpad! Latinski, škovace vulgaris!“ Uča je pitala: „A jel ti tata objasnija šta spada u te škovace vulgaris, moliću?“ Ja sam rekao: „Ako mi je mama oseknila nos u papirnatu maramicu, di to ide? U stari papir ili u organski otpad?“
Učiteljica Smilja je najprvo malo porumenkila po faci. Onda je ona skupila usta i bacila je dumanje. Ekipa u razredu su isto dumali. Onda je uča kuckala sa noktima po stolu i rekla je: „Hm, hm… izgleda da neke škovace ipak moraju u isti komtejner!“ Ja sam rekao: „A ko bi sad kome triba zbičit asa, moliću?“ Uča Smilja je gledala u radnu bilježnicu Moj zavičaj i rekla je: „Al ako ti je ovo za univerzalni otpad, ne kužim zašto na njemu ne piše UO, nego si napisa KK?“ Ja sam rekao: „Moj tata kaže da je to komtejner za Keruma i Kosoricu!“
Robi K. (IIIa)
31.10.2011. ponedjeljak
Izvještaj s otoka
Moj dida je sidijo do mene na zidiću. Zidić je bijo u dvoru od didine kuće na Šolti. Dida je meni govorijo: „Viš, unukiću, ako se utvrdi da je cila jedna partija zločimačka organizacija, a ta je partija vodila cilu jednu državu, onda to automatički znači da je i cila ta država zločimačka! Bereš?“ Samo onda je njemu tata dobacijo priko stola: „O čemu ti to pričaš, majketi? Koja država?“ Dida je pogledao u tatu i rekao je: „Pa nacistička Njemačka! Koja drugo?“
Tata je piljio u dida sa turbo izneredom. Dida je njemu rekao: „Šta se čudiš? Mali ide u treći razred i već je vrime da nauči neke stvari o nacističkoj Njemačkoj! A usput će onda skužit i šta je značila antifašistička borba i narodnooslobodilački pokr…“ Samo tata je njega prekinijo: „Aj zakoči se malo, jebaga ćuk! Šta dite kuri bolac za nacističku Njemačku? Ima devet godina, čoviče božji, samo još fali da mu se puni glava sa tim mrakovima!“ Dida je rekao: „Šta mu se ne bi punila? Pa to su važne stvari!“ Tata je rekao: „Ma važne su moj klinac! Di smo mi danas, a di je nacistička Njemačka!“ Dida je rekao: „Mi smo na Šolti, a nacistička Njemačka je u Zagrebu!“
Naveče smo mi posli branja maslina skupili se u didinoj kući dašmo nešto ponjupat. Mama je stavila na veliki pijat pancete i pečenice sa kapulom. Plus su veliki uz mumanje gledali dnevnik na televiziji. Na dnevniku je neki barba odvalijo dramatičku spiku. Moj tata je rekao: „Jebate led, blokirali im zgradu! Ovo će stvarno cilu stranku osudit! Biće im optuženička klupa velika ka Realov stadijon!“ Dida je rekao: „Plus Vimbledon za čelništvo i elitu!“
Mama je rekla: „Fala kurcu više! Opljačkali su cilu zemlju, razbojnici! Nek se sad frigaju na sudu!“ Tata je rekao: „Znam, al šta im sud može? Udrit im globu?“ Mama je rekla: „A e, neš ti kazne! Uvik će globa bit manja od onog šta su nakrali!“ Tata je rekao: „Doduše, moga bi ih sud zabranit…“ Mama je rekla: „E, to bi već bila malo druga pisma!“ Onda je moj dida uletijo: „Sad ja imam jedno čisto pravno pitanje!“ Mama je dignila livu ombrvu: „Koje pitanje?“ Dida je rekao: „Ako sud zabrani HDZ, a svi znamo da je HDZ stvorija Hrvacku, zar onda ne bi automatički tribalo zabranit i Hrvacku?“
Mama i tata su piljili u dida sa razrogačenim očima. Dida je žvakao komad pečenice sa kruvom. Onda je mama prosikćala: „Ti bi zabranija Hrvacku?!“ Dida je rekao: „Ne bi ja, nego bi to triba sud! Mislim, ako će se ispravno držat zakona!“ Mama je podviknila: „Pa kako ti to zamišljaš, jebate irud? Da živimo u zabranjenoj zemlji?“ Dida je rekao: „Nije to moja briga! Zakon je zakon!“ Mama je rekla: „Znam, čoviče, al na šta bi to sličilo da se zabrani Hrvacka?“ Tata se nakeserijo: „Sličilo bi na Jugoslaviju! To se starom fosilcu sviđa!“ Dida je rekao: „Pusti ti, zete, šta se meni sviđa! Ja samo iznosim čistu pravnu logiku!“ Tata je rekao: „Koju logiku, jebate? Neš ti tebe pravnika!“ Dida je rekao: „Glavni zadatak suda je da ispravi nepravde! Znači, nemoš kaznit HDZ za učinjena zlodjela, a onda učinjena zlodjela ostavit na miru!“
Mama i tata su opet se zapiljili u dida sa iskobečenim očima. Dida je ćoknijo komadić pancete sa pijata i mumao je. Onda je mama zlamenovala se i rekla je: „Čako, jebešmi mater ako si ti normalan!“ Dida je pitao: „Zašto ja ne bi bija normalan?“ Mama je dreknila: „Pa nije stvaranje hrvacke države zlodjelo, bolesniče jedan! Nemoj mi takve stvari prid ditetom govorit!“ Dida je opalijo čudilo: „Kako nije kad cilu stranku izvode na sud?“ Mama je arlauknila: „Ali zbog kriminala i lupeštine, glupsone! Zbog kriminala i lupeštine, ne zbog stvaranja hrvacke države!“ Dida je raširijo ruke i rekao je: „Ha, pa di je razlika?“
Mama je zaškarpunila se po faci i vikala je: „Kako di je razlika, jebemu mliko materino!? Totalna je razlika! Jedna je stvar šta je HDZ najzaslužniji za stvaranje Hrvacke, a sasvim drugo šta su najzaslužniji za pljačku ove zemlje! Ne mogu se te dvi stvari mišat!“ Dida je rekao: „Ma nemoj?“ Onda je on nagnijo se prema mami i pitao je: „A kako bi HDZ pokra Hrvacku da je prvo nije stvorija, a? Aj sad ti to meni objasni!“ Mama je u zblentozi zinila sa ustima. Dida je naperijo sa prstom prema njoj i rekao je: „Malo kurac bi je pokra! Znači, svaki će normalni sud utvrdit da je stvaranje Hrvacke samo prvi čin pljačke!“
Mama je još luđe objesila usta. Tata je počeškao se po ćiverici i rekao je: „Viš, jebate, to mu nije skroz ludo!“ Dida je ćoknijo komadić pečenice sa pijata. Onda je on odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma niste vi bili u partizanima, pa ne znate šta su sve radili četnici…“ Tu je mami i tati uletilo tupilo od nekužitisa. Tata je pitao: „Koji sad četnici, u pene bonačića?“ Dida je nagnijo se prema njemu i rekao je: „Aj priznaj, jel to pošteno stvorit Hrvacku, pa je onda ić opljačkat? Umisto, ako si već ima namjeru pljačkat, da Hrvacku i ne stvaraš, nego lipo opljačkaš Jugoslaviju!“
Sad je tata u zbunjozi zinijo sa ustima. Dida je raširijo ruke: „Šta se znači jedino može zaključit?“ Tata je pitao: „Šta?“ Dida je naperijo kažimprst prema lusteru i rekao je: „HDZ je stvorija Hrvacku samo zato da ne bi pljačka Jugoslaviju!“ Mama i tata su piljili u njega sa stravom i hororom. Dida je ćoknijo komadić pancete i zarežao je: „Pizdaliim materina četnička!“
Onda smo mi svi obitelj šutili i žnjopali smo pancetu i pečenicu. Onda je tata didi rekao: „Čoviče, nisam ja ima blage da si ti toliki domoljub! Pa ti si hrvatski vitez, bojovnik na kvadrat!“ Mama je rekla: „Igzaktli! Čako toliko voli Hrvacku da bi najrađe da je nije ni bilo!“ Tata je rekao: „Naravski, jerbo onda ne bi mogla bit opljačkana, he-he-he…“ Mama je rekla: „A i Šolta bi mu usput bila u Jugoslaviji, he-he-he…“
Tu je moj dida prekinijo sa ždrokom. Onda je on pogledao u mamu i rekao je: „Ovi otok je sam za sebe! Ka i svaki otok! Zapamti to dobro, ćerce!“ Tata je uletijo: „Znam, al i on mora bit negdi!“ Dida je rekao: „Ovi otok je u centru svita! Zapamti to dobro, zete! Jebe se meni šta je sa druge strane pučine! Ja se ionako do svoje smrti odavde više ne mičem!“ Za stolom je opet uletila tišinčina. Dida je ćoknijo komadić pečenice i rekao je: „Samo ću koji put otić posjetit unukića u Zagreb!“ Tata je pitao: „Koji će on klinac u Zagrebu?“ Dida je mene pomilkijo po kosici i rekao je: „Biće ambasador Šolte u nacističkoj Njemačkoj!“
Robi K. (IIIa)
17.10.2011. ponedjeljak
Bolji život
Tata je vozijo sa škodilakom stotries nasat prema Trogiru. Onda je isprid njega nasra se kamijon od Saponije. Tata je nagarijo po gasu da časkom će ga preteć. Samo onda je iz drugog smjera naletijo metalik bendžo. Tatin škodilak i metalik bendžo su spičili se tuta forca. Metalik bendžo je razbijo blatobran i livi žmigavac. Tatin škodilak je skašijo se tuto kompleto.
Tata je ležao na krevetu u bolnici. Tata je imao zatvorene oči i otvorena usta. Njemu su iz usta virile plastične cjevčice. Plus su mu cjevčice išle iz nosa i iz ruke. Mama je sidila na podan kreve i cvilila je. Ja sam sidijo na katrigi i gledao sam. Onda je u sobu uletijo doktor Kurtović. Mama je skočila se sa kreve i cijuknila je: „Kako je, doktore? Oćel se uskoro probudit? Već sedan dana ne otvara oči!“ Doktor Kurtović je listao tatin karton i mrgodijo se. Onda je on rekao: „Koma na kvadrat! Bojin se da je neizlječivo! Muž će van sljedeći dvajs-tries godina bit ka biljka!“ Mama je zamuckala: „K-k-kakva biljka?“ Doktor Kurtović je rekao: „Pa ne znam! Kukumar, kapula, pomidora… To sad ovisi o ukusima!“ Ja sam rekao: „Kukumar je okej!“
Mama je zlamenovala se i zacendrala je: „Gospe moja blažena! Šta ću ja sad sama sa dvoje male dice, jadna ti san!“ Doktor Kurtović je dignijo livu ombrvu i rekao je: „Kako bi tako smišna ženska mogla bit jadna?“ Tu je mama porumenkila po nosu i po obrazima. Doktor Kurtović je pogledao prema tati i rekao je: „Logično je daš završit u komi kad imaš šugavog škodilaka!“ Onda je on okrenijo se prema mami i rekao je: „Zato ja vozin samo rovera iks ce te ekskluziv injekšn! Pogon na sva četri kola!“ Mama je rekla: „N bava kua? Vozite rovera?“ Doktor Kurtović je klimnijo sa glavom i rekao je: „Oćetel da vas prodrajvam jedan đir?“ Mama je zaškarpunila se po vratu i rekla je: „Pa ne znan sad, možda sutra…“
Za tri dana smo ja i Damjanica sidili u kužini i marendavali smo. Mama je skakućala po kući i pjevušila je. Mama je imala lila bluzu šta iz nje joj vire po limuna. Plus je imala crnu minicu. Plus je svako malo ćiribimbila se u ogledalo u hodniku. Onda je zazvonijo telefon. Mama je duže spikala i kikoćala se. Onda je ona prikinila i opet je trčkarala po kužini. Ja sam nju pitao: „Skim si se to kikoćala na telefon?“ Mama je porumenkila i rekla je: „Zamisli baze! Doktor Kurtović me pozva na rendes! Jel da idem ili ne?“ Onda sam ja dignijo se od stola i nacalijo sam se drito isprid nje. Ja sam njoj rekao: „Dobro, jel ti znaš da ti muž leži u bolnici u komi i da živi ka biljka?“ Mama je snuždila facu i rekla je: „Znam!“ Ja sam rekao: „Pa šta onda čekaš?!“
Onda smo se za misec dana mi priselili u vilu od doktora Kurtovića na Mejama. Mama je nosila svileni kimono. Ona je drinkala koktelozu na slamku i šetala je po vrtlu da pregleda jel joj sve okej sa ružama i gladijolama. Ja i Damjanica smo brčkali se u bazenu. Mama je svako dva dana nazvala sestru Kristinu u bolnicu i rekla joj: „Haj, Kristi, oš mi molinte zalit muža!“ Ja i Damjanica smo skakali na glavu sa napuvanog štramca. Mama je nama doviknila: „Alo oškoprci, ne možete cili dan bit u bazenu! Viš da su van skroz pomodrila usta!“ Ja sam njoj doviknijo: „Aj uleti i ti, mamac! Gula je na kvadrat!“ Mama je rekla: „A znaš da bi mogla!“ Onda je ona skinila se u kostim i uskočila je u bazen. Onda je ona od guštije šljapkala sa rukama po vodi i vikala je: „Aplaaa!… Aplaaa!... Aplaaa!...“
Tata je mamu prodrmao po ramenima. Mama je skočila se na kušinu i rekla je: „Šta je bilo?“ Tata je rekao: „Vičeš, jebate, cila se soba trese! Šta si to tako glupo sanjala?“ Mama je protrljala oči i rekla je: „Ma ništa, bezveze…“ Tata je rekao: „Kako bezveze, jebate, skoro se srušija luster od tvoje dernjave!“ Mama je tatu pogledala koljački i rekla je: „Sanjala san bolji život!“ Tata je rekao: „Pa koji ti je to bolji život di nonstop skvičiš ka makako… Aplaaa!... Aplaaa!... Aplaaa!...“ Mama je zaškripućala sa zubima i zarežala je: „Daj makni se od mene… kukumaru jedan!“ Onda je ona otkrila jorgan i ustala se iz kreve. Tata je pitao: „A di ćeš sad?“ Mama je rekla: „Iden se popišat! Šta mi drugo preostaje?“
Samo mama je u banju pokliznila se na pločice i pukla je sa glavom u školjku. Tata je uletijo u roku munja kad je čula se buka i lomljava. Mama je ležala na podu sa razrogačenim očima. Tata je podviknijo: „Šta je bilo, mačak? Jesi živa?“ Mama je rekla: „Mala oće malog bilog zeku! Mali bili zeko maloj triba!“ Tata je rekao: „Šta to govoriš, mačak? Kurca te ne razumin!“ Mama je gledala u prazno i govorila je: „Neće mala medu, nego zeku! Maloj triba mali bili zeko!“
Za tri dana su mamu zatvorili u ludaru. Ona je šetala u spavaćici po sobi sa rešetkama. Plus su joj kolombari bili ka pomidore. Plus je gingala na prsi malog bilog zeku i tepala mu je. Tata je sidijo u kamcelariji kod doktorice Kurtović i grickao je usnu. Doktorica Kurtović je listala mamin karton i mrgodila se. Onda je ona rekla: „Zasad je u fazi malog bilog zeke! Uz jaku terapiju i strogi lječnički nadzor, za koju godinu će se možda dobacit do plišanog mede i žirafe!“ Tata je rekao: „Žirafe?“ Doktorica Kurtović je rekla: „Je! A za jedno dvajs-tries godina ćete joj već u bolnicu nosit barbiku!“ Tata je fljasnijo se po čelu i zacvilijo je: „Srceliti irudovo! Šta ću ja sad sam sa dvoje male dice, jadan ti san!“ Doktorica Kurtović je dignila livu ombrvu i rekla je: „Kako bi takvi muškarac moga bit jadan?“
Tata je porumenkijo po obrazima. Onda je on rekao: „Ne kužim kako je mogla tako prolupat, a samo se pukla glavom u školjku!“ Doktorica Kurtović je rekla: „Nije važna školjka, nego nezdrav život! Ja naprimjer primjera svako jutro otplivan koji kilometar u bazenu i osjećan se pluskvamperfa! Mogu zveknit glavom u bojler i ništa mi! Plus izgledan ka avijon!“ Tu je doktorica Kurtović značajski pribacila nogu priko noge da malo zašuška sa najlonkama i da vide joj se ligambi. Tata je promuckao: „U bazenu?“ Doktorica Kurtović je napečila usta: „Moj pokojni muž, doktor Kurtović, ostavija mi je vilu sa bazenom na Mejama!“ Tata je pitao: „A muž van je znači umra?“ Doktorica Kurtović je rekla: „Dobro ga je đava odnija! Vara me sa nekom dramfuljom, pizdalimu materina, a onda je sletija sa autom u provaliju! Ima boga! Rover iks te ce ekskluziv injekšn! Pogon na sva četri kola!“
Za tri dana smo ja i Damjanica marendavali u kužinici. Tata je skakućao po stanu i zvižduckao je. Onda je u hodniku zazvoncao telefon. Tata je opalijo dužu spiku i kikoćao se. Onda je on prikinijo i nastavijo sa zvižduckalom. Ja sam njega pitao: „Skim si to odvalijo kikoćalo na telefon?“ Tata je porumenkijo i rekao je: „Zamisli baze, jebate! Doktorica Kurtović me zvala kod sebe na večeru! Neam blage bil iša?“ Onda sam ja dignijo se od stola i nacalijo sam se drito isprid njega. Ja sam njemu rekao: „Dobro, čoviče, jel ti znaš da ti je žena u ludari i da ne kuži ništa osim malog bilog zeke?“ Tata je snuždijo facu i rekao je: „Znam!“ Ja sam rekao: „Pa šta onda čekaš?!“
Onda smo za misec dana mi se priselili u vilu od doktorice Kurtović na Mejama. Tata je izgibao u havajskim mudantinama u vrtal i drinkao je malo ožujsko. Ja i Damjanica smo brčkali se u bazenu. Tata je sa mobilnim nazvao sestru Mirelu u ludaru i rekao je: „Haj, Mirči, oš mi molinte ženi dat onog plišanog pasića šta san ga posla poštom!“ Ja sam tati doviknijo: „Aj uleti, tajac, prva liga je!“ Tata je rekao: „A znaš da bi moga!“ Onda je tata skupa sa malim ožujskim itnijo se u bazen. Tata je ronijo do mene i Damjane. Malo ožujsko je pod vodom činilo: „Blourb… blourb… blourb…“
Mama je tatu prodrmala po ramenima. Tata je skočijo se na kušinu. Mama je rekla: „Koje to bolesne zvukove činiš, jebate? Oš se ugušit?“ Tata je protrljao oči i rekao je: „Ma ništa, sanja san…“ Mama je pitala: „Šta si sanja? Da si nilski konj?“ Tata je zapiljio se u mamu i rekao je: „Sanja san da si ti sanjala bolji život!“ Mami je uletilo čudilo: „Šta ti imaš sanjat šta ja sanjam?“ Tata je rekao: „Ma nisi to ti stvarno sanjala, mačak, nego san ja sanja da si ti sanjala! Bereš?“ Mama je zarežala: „Sanjaj ti za sebe, moliću lipo! Nemoj se ti u snu petljat u moje snove!“ Tata je rekao: „Pa ko ti se petlja, ženska glavo! Ne mogu ja unaprid znat šta ću sanjat!“ Onda je mama okrenila se na drugu stranu i rekla je: „Aj pusti me da spavam, krembilu! Ako bog da, sanjaću da si pa u komu!“
Tata je ležao na kušinu sa zinutim ustima. Plus je pipao se da jel mu vire plastične cjevčice. Onda je on pitao: „Kako to misliš, da san pa u komu?“ Mama je rekla: „Šta ja znam! Da si se spičija sa škodilakom u bendžu i pritvorija u kukumara!“ Tata je skočijo: „Čekaj malo, pa ti si znači stvarno…“ Mama je podviknila: „A šta se sad praviš blesav, škovaco jedna! A zna si kresnit onu kurbetinu čim sam ja završila u ludaru!“ Tu sam ja rikavela od smijade: „He-he-he-he… ho-ho-ho-ho… he-he-he-he…“
Mama i tata su mene prodrmali po ramenima. Tata je rekao: „Šta se tako keseriš usrid noći, jebate ćuk! Ne može se od tebe oka sklopit!“ Mama je pitala: „Jesi to sanja neki cirkus, mišu, a? Neki crtani film? Mikija i Šilju?“ Ja sam piljio u maminu i tatinu facu iznad glave. Onda sam ja rekao: „Sanja san da je tata sanja da je mama sanjala bolji život!“ Tata je rekao: „N bava kua? Viš kako si ti jedna složena ličnost!“ Mama je pitala: „I? Kakvi je ti bolji život?“ Ja sam rekao: „Pa ne znam sad kad ste me probudili! Taman je tribala počet druga epizoda!“ Tata je rekao: „Oho, to je znači neka sapunica!“ Mama je pitala: „A kakvi je sadržaj, mišu, a?“ Ja sam rekao: „Prva epizoda se zove Koma i ludilo, i to je sretna ljubavna priča! A onda se u drugoj pojavljiva Jaca!“ Mama je zinila: „Jaca? Šta to oće značit?“ Ja sam rekao: „Znači da niko ne preživi!“
Robi K. (IIIa)
03.10.2011. ponedjeljak
Bitka za Vukovar
Ona učiteljica Smilja je u razredu bacila ispitivalo. Ona je nas ispitivala gradivo iz poznavanja prirode i društva. Prvo je ona prozvala da ustane onaj Kane Šteta. Onda je ona njega pitala: „Kad je bila bitka za Vukovar?“ Kane je najprvo češkao se po ćiverici. Onda je on rekao: „Pa, ovaj, bila je… ono… dosta davno…“ Uča je uletila: „Kad je bila bitka za Vukovar? Znaš ili ne znaš?“ Kane je rekao: „Ne znam!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj sedam!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane onaj Rino Sajla. Onda je uča njega pitala: „Kad je bila bitka za Dubrovnik?“ Rino Sajla je rekao: „Otprilike kad i bitka za Vukovar!“ Uča je pitala: „A kad je bila bitka za Vukovar?“ Rino je rekao: „Aaa, to je bilo baš masu, masu, masu davno…“ Uča je uletila: „Kad? Znaš ili ne znaš?“ Rino Sajla je rekao: „Ne znam!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj pet!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona pederica Sandra. Onda je uča nju pitala: „Ko su u bitki za Vukovar bili naši, a ko njihovi?“ Pederica Sandra je piljila u plafonjeru i skupljala je usta. Onda je ona rekla: „Pa, ovaj, naši su bili oni šta su bili za nas, a njihovi oni šta su bili za njih…“ Uča je pitala: „Koji su bili za nas, a koji za njih?“ Pederica Sandra je rekla: „Za nas su bili naši, a za njih njihovi!“ Uča je pitala: „Ali kako su se oni zvali?“ Sandra je rekla: „Zvali su se naši i njihovi!“ Uča je uletila: „Drugim ričima, nemaš pojma, jel tako?“ Pederica Sandra je rekla: „Tako je!“ Uča je rekla: „Sidi! Dobila si izbornu jedinicu broj osam!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona balibanica Lidija. Onda je uča nju pitala: „Di je bila Ovčara?“ Balibanica Lidija je raširila ruke i rekla je: „Ih, a di nije bila? Svugdi je bila… ono… stvarno na masu mista, ritko di da je izostala…“ Uča je uletila: „Po čemu mi danas pamtimo Ovčaru?“ Lidija je rekla: „Pa, ono, po pastirima, najviše… isto i po pašnjacima…“ Uča je rekla: „Sidi! Dobila si izbornu jedinicu broj sedam!“ Balibanica Lidija je rekla: „Ali izbornu jedinicu broj sedam je već dobija Kane Šteta!“ Uča je rekla: „Pardon! Dobila si izbornu jedinicu broj četri!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane moj drug Dino. Onda je uča njega pitala: „Ko je bija Mali, a ko Veliki Jastreb?“ Dino je najprvo dumao i grickao je donju usnu. Onda je on rekao: „Mali je bija oni pinku manji, a Veliki oni malo veći!“ Uča je pitala: „Protiv koga su se borili Mali i Veliki Jastreb?“ Dino je raširijo ruke i rekao je: „A protiv koga… ja mislim protiv orlova… i protiv sokolova…“ Uča je rekla: „Sidi, sokole! Dobija si izbornu jedinicu broj dva!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala da ustane ona tuljanica Niveska. Onda je uča nju pitala: „Ko je bila doktorica Vesna Bosanac?“ Tuljanica Niveska je malo mozgala i rekla je: „Ona je bila, ono, jedna poznata doktorica…“ Uča je pitala: „A po čemu je bila poznata?“ Niveska je rekla: „Po tome šta je bila Bosanac! Kod nas nema baš puno doktora Bosanaca, a doktorica Vesna Bosanac je jedna od njih!“ Uča je rekla: „Je li? Aj sidi, gospojice posranac! Dobila si izbornu jedinicu broj deset!“
Onda je učiteljica Smilja prozvala mene da ustanem. Onda je ona mene pitala: „Di je bija vodotoranj na Mitnici?“ Ja sam rekao: „Bija je na Mitnici!“ Uča je rekla: „Pardon, krivo postavljeno pitanje! Po čemu je bila znamenita Mitnica?“ Ja sam rekao: „Po vodotornju!“ Uča je rekla: „Pardon, krivo postavljeno pitanje! Po čemu je značajan vodotoranj na Mitnici kod bitke za Vukovar?“ Ja sam rekao: „E nije fer, ja ispravno odgovorim na dva pitanja, a onda me jebete sa trećim…“ Uča je podviknila: „Znaš ili ne znaš?“ Ja sam rekao: „Neću sad odgovarat iz primcipa!“ Uča je rekla: „Onda sidi! Dobija si izbornu jedinicu broj devet!“
Onda je učiteljica Smilja još dalje prozivala i dilila je jedinice. Onda je ona poklopila dnevnik i gledala je koljački po nama rulji u razredu. Onda je ona zarežala: „Sram vas bilo i stid! Imate po devet godina u guzici, a nemate blage veze kako je vaš narod stravično stradava i kako se vaša domovina u krvi rađala! Meni je to bolesno, majkemi, parite monstrumi, a ne đaci! Jel iko od vas uopće zna šta je to bija Domovinski rat?“ Nas pola rulje smo zapiljili se u plafonjere. Drugi pola smo gledali u parketić i kopali smo nosove. Uča je rekla: „Žalosno i tragično! Tragično i žalosno! Sram vas bilo i stid! Nemate pojma ni da je Vukovar pa pod krvavom agresijom i bjesomučnom najezdom Srba, komunista i crvene bande! A izbori samo šta nisu počeli!“
Tu smo mi ekipa zableušili se u uču Smilju sa tupajom od nekužitisa. Onda je mala Teica rekla: „Iskjuz mi, učiteljice, a kakve veze imaju izbori sa gradivom iz prirode i društva?“ Uča je dignila bradu i rekla je: „Da parafriziram precjednicu naše vlade, gospođu profesorku doktorku Jadranku Kosor, na izbore triba ić ka šta se išlo u Domovinski rat!“ Onaj flomić Boban je pitao: „Šta to znači, jebate?“ Uča Smilja je rekla: „Znači da se triba svim silama suprostavit Srbima, komunistima i crvenoj bandi, eto šta znači!“ Onda je moj drug Dino uletijo: „Pa zar nismo mi još previše mali za izbore?“ Uča je isprsila se i rekla je: „Kad domovina zove, ne pita se za godine!“
Onda je u razredu prolomio se revijski amplauz. Učiteljica Smilja je raskeserila se i dignila je obe ruke u zrak. Mi rulja smo opalili još luđe pljeskalo i skamdiralo. Uča je skakućala između klupa i davala nam je po gimi fajv. Samo onda su otvorila se vrata od razreda. Tamo je bila ona direktorica. Mi smo svi zamuknili u roku odma. Dića je sa vrata pitala: „Smiljo, jesi držala nastavu po naputku iz ministarstva?“ Uči je uletilo čudilo: „Kojem naputku?“ Dića je podviknila: „Kako kojem, jebemu mliko materino!? Evo ovom…“ Onda je ona raširila papir u rukama i čitala je: „Napućuje se nastavno osoblje da uoči izbora sa učenicima šta opširnije utvrđiva gradivo o stradanju u Domovinskom ratu, sa posebnim naglaskom na zločinima Srba, komunista, crvene bande i drugih kukurikavaca… Eto kojem!“
Učiteljica Smilja je rekla: „A to? Nou frks, to smo već sve prošli!“ Dića je rekla: „Na bava kua? Stvarno jesi? Nemoj da posli oni odozgo mene prcaju u glavu!“ Uča je rekla: „Ama nemaš brige, šefice! Sad sam to sa dicom sve detaljno proradila!“ Dića je okrenila se prema nama i pitala je: „I? Jesu šta skužili?“ Uča je rekla: „Rezultati su odlični! Svi su dobili jedinice!“ Dića je obisila usta od iznereda. Onda je ona cijuknila: „Zašto je to odlično, jebate dragi irud?!“ Uča Smilja je rekla: „Zato šta ćemo sad sa našim jedinicama oslobodit Vukovar!“
Robi K. (IIIa)
19.09.2011. ponedjeljak
Najn ilevn
Ja i moja mama smo išli u poslugu da kupimo spizu. Dok smo mi gibali na putu do posluge mama je mene trenirala zadatke iz matuše. Mama je rekla: „Od finansijskih srestava u našoj obitelji, daklem kad zbrojimo sadržaj mamina i tatina takujina, ostalo je ukupno seamdeset kuna! A do kraja miseca je ostalo još deset dana! Pitanje glasi – koliko kuna dnevno možemo potrošit?“ Ja sam u hodu dumao i češkao sam se po ćiverici. Onda sam ja rekao: „Za popizdit malo!“ Mama je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Tačan rezultat je sedam kuna! Do kraja miseca ne smimo dnevno potrošit više od sedam kuna!“ Onda smo mi gibali prema poslugi i gledali smo u nebo. Onda sam ja pitao: „A mama, a kako možemo za sedam kuna kupit dovoljno spize da ne riknemo od gladi?“ Mama je rekla: „Za popizdit teško!“ Ja sam rekao: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan!“
U poslugi je bilo prepun kua rulje iz naše ulice. Ja i mama smo prolazili kraj polica i sinjavali smo da štašmo sve kupit. One Domazetka i Plazibatka su držale se pod ruku i gibale su sa druge strane polica. Onda je Domazetka zaustavila se i rekla je: „Ovo mi je skroz neofhodno!“ Onda je ona ćopila sa police kutiju sa rižom i nabrzihen je sakrila ispod jakete. Plazibatka je rekla: „I meni je ovo neofhodno!“ Onda je ona skupila sa police tubu sa konšervom i u roku munja je sakrila ispod jakete. Domazetka je rekla: „Ovo mi je takođe neofhodno!“ Onda je mrknila kesu sa manistrom i sakrila je ispod jakete. Plazibatka je rekla: „Ovo mi je neofhodno nom plus ultra!“ Onda je maznila bocu sa kvasinom i sakrila je ispod jakete. Onda su Domazetka i Plazibatka opet se uzele pod ruku i šetale su kroz poslugu.
Moja mama je zakolutačila sa očima. Masu rulje iz naše ulice su gibali između polica i uzimali su neofhodne stvari. Neke su stavljali u košare. Samo više su stavljali ispod jaketa ili u mudante. Moja mama je sve stavljala u košaru. Ona je najprvo uzela dvi paštete. Onda je uzela kilo cukra. Onda je uzela litru mlika. Onda je uzela tri jogurta. Onda je uzela papir za zahod. Onda je uzela dvi sardine sa povrćem. Onda je uzela kremu za ruke. Onda je uzela deset deka kave. Onda je uzela cedevitu. Onda sam ja nju pitao: „Mamac, jel računaš kolko bi te to moglo doć?“ Mama je rekla: „Ne znam tačno, sinak, al ovako odoka čini mi se oko šezdesčetri kune!“ Ja sam rekao: „Ali mama, rekli smo da možemo potrošit samo sedam kuna dnevno!“ Mama je rekla: „Jebešga, sinak, vrime ti danas zapopizdit brzo leti!“
Onda je onaj poslovodnik od posluge barba Tibor dogibao do onih Domezetke i Plazibatke. On je njima rekao: „Skužajte, jel mogu ja kako pomoć?“ Domazetka je rekla: „Šta bi nam koji klinac ti pomaga?“ Barba Tibor je rekao: „A vidin da uru vrimena šetate po poslugi sa praznim košarama! Pa mislim, ako gospoje oće razgledavat znamenitosti, možda im triba turistički vodič?“ Plazibatka je rekla: „Šta tebe kuri bolac šta mi šetamo?!“ Domazetka je rekla: „Tako je! Jel ti znaš kolko je u našim godinama važno za zdravlje gibat se i nabivat komdiciju?!“ Barba Tibor je rekao: „Pa mislim, ako gospoje oće đogirat, možda im je zgodniji za đoging parkić priko puta?“ Onda je Plazibatka podviknila: „A jel ti znaš, klipsone, da je precjednica vlade gospoja doktorka Jadranka Kosor, za prisić one puste vrpce, u zadnji misec dana prevalila jedanest iljada kilometri? A? Da malo čitaš novine onda bi to zna!“ Barba Tibor je raširijo ruke: „Kakve to veze ima, jebate led?“ Plazibatka je zarežala: „E pa šta smo mi gore od nje, molinte lipo!?“ Barba Tibor je zlamenovao se od čudila i odgibao je.
Onda smo ja i moja mama između polica naletili na Domazetku i Plazibatku. Domazetka je njoj rekla: „Jesi ti znala da je profesorka doktorka Jadranka Kosor u misec dana prevalila jedanest iljada kilometri?“ Mama je rekla: „Sori, ne mogu sad spikat o politici! Baš sa malim vježbam zadatke iz matematike!“ Onda je Plazibatka uletila: „Aha, imam ja jedan zadatak za Robija!“ Onda je ona naperila sa prstom prema meni i rekla je: „Pazi ovako – ako između dvi najudaljenije tačke u Hrvackoj ima iljadu kilometri, koliko je puta u misec dana profesorka doktorka Jadranka Kosor otpičila sa jednog na drugi kraj Ljepe naše? A?“ Ja sam malo dumao i češkao sam se po bradi. Onda sam ja rekao: „Pun kurac puta!“ Plazibatka je rekla: „Odgovor je nadahnut ali ne i precizan! Jedanest puta, moj miki! To se zove program izlaska iz krize!“ Mama je uletila: „Jedanest puta ić sa kraja na kraj Hrvacke?! Pa na šta to sliči?!“ Domazetka je rekla: „Meni sliči na ping-pong lopticu!“
Onda su Domazetka i Plazibatka blokavale od smijade i odgingale su se. Ja i mama smo dogibali do frižidera za kupit sira. Tamo je radila ona teta Renata. Teta Renči je rekla: „Izvolte, šta ćemo danas?“ Mama je rekla: „Ja bi jedan komadić gaude!“ Teta Renči je pitala: „Koliki komadić?“ Mama je rekla: „Mali!“ Teta Renata je zakovrnila sa očima i pitala je: „Koliki je to mali komadić?“ Mama je rekla: „Okej, onda tri ipo deka! Samo nemoj mi ga narezat, nego ka otkini u komadu!“ Teta Renči je zarežala: „Je, evo saću skočit po skalpel i mikroskop!“ Mama je raširila ruke: „Šta sad nije u redu?“ Teta Renči je podviknila: „Pa kako da ti otkinem tri ipo deka, ženska glavo?!“ Mama je nagnila se prema njoj i rekla je: „Ka ping-pong lopticu!“
Onda su one Domazetka i Plazibatka došle do blagajne. Prva je na redu bila Domazetka. Ona je u košari imala jedan pak orbis žvaka. Ona blagajnica teta Biserka je rekla: „Bili ste uru ipo u poslugi i kupili kutijicu žvaki?“ Domazetka je rekla: „Šta tebe boli kurac šta sam ja kupila!“ Samo onda je do Domazetke došao onaj barba iz sikjuritija. On je njoj rekao: „Gospojo, oćete molinvas otkopčat jaketu!“ Domazetka je rekla: „Molim?!“ Sikjuriti je rekao: „Otvorite jaketu, gospojo, da vidimo šta imate ispod!“ Domazetka je dreknila: „Sram te bilo, mulac jedan! Idi ti neku mlađu skidat! Meneš penzijonerku drpat, manijače bolesni! Biž ća, pičkati materina!“
Samo onda je onaj barba Tibor uletijo: „A daj skidaj jaketu, lupežica! Po posluge si strpala ispod! Misliš da te nismo ubrali! Viš da izgledaš ka bova!“ Domazetka je zaskrikala: „A stid te bilo, pederčino jedna! Jeben ti mater u livo oko! Staru ženu ovako ić štracavit prid svitom! Nabijem nakurac i tebe i tvoju poslugu! Nabijem nakurac cilu državu!“ Sikjuriti je podviknijo: „A daj, kravo stara, ako je ti neš otkopčat, ja ću ti je skinit!“ Domazetka je viknila: „Odjebi od mene, pičkati materina! Idi ti pa skidaj onu kozu na vlasti, majmune, a ne siromašnu staricu!“ Onda je Sikjuriti krenijo da ćopiće Domazetku za kragnu. Samo Domazetka je odskočila unazad i arlauknila je: „Stoj di jesi! Sve ću vas dignit u zrak! Bomba mi je ispod jakete! Ja sam bombaš samoubojica!“
Svi rulja u poslugi su ukipali se sa razrogačenim očima. Domazetka je držala se sa obe ruke za limune i urlikala je: „Saću aktivirat paklenu napravu, pičkalivam materina! Biće vam gore nego najn ilevn! Krv će liptat okolo! Sve ću vas dignit u zrak!“ Onda je barba Tibor zlamenovao se i rekao je: „Pa dobro, Domazetka, jel ti stvarno misliš da smo mi zadnji debili? Pa ko bi ti moga popušit takvu brumu?“ Sikjuriti je vrtijo sa glavom i rekao je: „C, c, c, ja još nisam vidija jadniju bazu, majkemi!“ Samo onda je ona Plazibatka njemu rekla: „Nemojte se sa njom zajebavat, luda je ka kurac! Meni je pričala da priprema teromistički napad! Biće vam ovdi najn ilevn! Cila će posluga letit u mačku piterinu!“ Barba Tibor je njoj rekao: „Ajde ti, Plazibatka, ne seri kvake! Misliš da tebe posli nećemo pretražit, a?“ Sikjuriti je rekao: „Čoviče, ovi fosilci su svi za u ludaru!“ Samo onda je Domazetka dreknila: „Ma nemoj, pederčino!? Oš da ti pokažem paklenu napravu, je li?! Oš pogleat smrti u oči?!“ Onda je ona strgnila botune od jakete i raširila je.
Svi rulja su gledali sa zinutim ustima. Onda je Sikjuriti uvatijo se za drob od smijade: „Ja ću riknit, mejkemi! Fosilka nosi kutiju riže i kesu manistre i priti da će se raznit sa bombom! Pa ovo je debilana na kvadrat!“ Barba Tibor je blokavao od kesa: „Ja ništa luđe u životu nisan vidija, jebate irud! Neće nam rulja virovat kad im budemo pričali! Imbecilka maše sa rižom i manistrom i govori da je bombaš samoubojica!“ Teta Biserka na kasi je rikavela od smijačine: „Ne znam je li luđe eksplodira crni rižot ili manistra usuvo!“ Ona Plazibatka je okrenila se prema Domazetki i rekla je: „A stvarno si pretjerala, Domazetka! Pa nemoš se naoružat sa rižom i manistrom i pritit daš dignit poslugu u zrak! Kako me moš tako sramotit prid svitom…“
Samo onda je krehnilo. Krehnilo je tako da se cila posluga odigla od poda. Sve boce i tegle su odletile sa polica i skršile se. Plus je okolo raširijo se dim. Sikjuritijeva ruka je otkinila se iz ramena i zalipila se za plafonjeru. Barba Tiborova noga je skupa sa postolom izletila kroz razbiveni prozor. Po teti Biserki su padale novčanice i sitniši. Ja i mama smo stajali ukipani i držali smo se za ruke. Po kosi su nam bili komadići od čipsova i flipsova. Plus je bilo srče od malog ožujskog. Frižideri sa jamnicom su se strmopizdili. Po zidu su bile fleke od sladoleda i sojinog umaka. Onda je dim se počeo razilaziti.
Teta Biserka je tresla sa bradom i promuckala je: „A u pičku mile deve, kako je ovo moguće?“ Moja mama je stiskala mene za ruku i promuckala je: „Neam blage, jebate, cilo vrime je bila spika o riži i manistri…“ Teta Biserka je rekla: „Igzaktli! Spominjala se samo kutija riže i kesa manistre…“ Mama je rekla: „Pa to je prosto nemoguće, jebate jarac… Ako se spominjala samo riža i manistra, šta onda ovi ršum znači?“ Ja sam rekao: „Znači da ne triba danas virovat u sve šta se piše po portalima!“
Robi K. (IIIa)
