|
navek sem bi vižlast i ni mi bile teške posla se primiti: drf cepati dekle šlatati gorice špricati kak sme si brez penezi nemreš više ni f nadnicu iti sem prve gruntal kaj bi trave posadil potlem sem male mudrijaše poslušal no dabi kaj bile f glave treba je brejnstorminga zalaufati dabi opće znali kaj bume delali kaj bi za primera rekli : potlem toga bi peneze na kup trebale deti se veli: kak brez one stvari f svate hoditi i ve,ne se trucati |
|
bral sem za te pušlek roža kral sem za te čvarke masne delal sem z lopate, pile deklica si bila lepa na hreljiću sem auta kupil frktala si na me, strava štela si da zemem zajma čohala si jene meste nabila si tolke duge da te lemam si jim rekla bila si mi draga lepa |
|
Vladimiru Vidriću
na lakte sem se zdigel sem bil buden kak črf tam polek plota su se pokefale babe bole opet spati se je druge zalud |
|
6. slika ( čuje se komešanje i svađa s lijeve strane, uzvici i prugušene psofke) Dolfa (splašeno) Jalža Dolfa Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa (navija) Jalža (splašeno) Dolfa (kuražno) Jalža (da ju odmami od navijanja) Dolfa Jalža Dolfa Jalža |
|
se sečate njih dve: su glavne role dve gospice: Dolfa Štiglec
Dolfa Jalža (šmrca) Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža |
|
baš sem se neki den zmislil onega zajdnjega kolinja bum vam pripovedal zakaj su se baš ščera bunili pajdaši živina da kaj jih ne bi više klali a ni sušili a ni oblekli pa ni na safteka pripravlali i tak su me te dve zgodbe vrnule f mladost i onda onega veselja kad su tatek mesara zvali i pri nas dva prasca priklali prasci su kričali mi deca sme se okoli nateravali pak im je prasec vušel pak su kleli i na kraju ga flovili obešeni na vešala još su f rajnglu krf puščali a šegrt od mesara ih je furil i z nožem dlake skubil i onda sakega na pol rasekel prve su zvadili srčeko pljuča bubrege i jetreca mesar je z dečkima ispral požiraka z rakijom i zel oštrega noža kaj bi babica povedala mesja kaj drvja ono kaj nejde f sušenje za špek ide f kotel za čvarkre i mast najraše sem imel čvarke zribali su fosne z vrele vode i z drugeg kotla zvadili kuhana vuha jezika i glave za prezvuršta to je delal tatek tak je prešel dan a mamek su z deklicama dogotavlali gulaša z njokami i šalatu od kiselega zelja z rola su dišale pečene krvavice i klobase tak da mi je žalodec počel kruliti kak zaprti cucak a denes mi je na stolu zasmrdila blitva z krumpirom |
|
zajdnje mudrijanje po goricah imelo je fejst spametne zaklučke pripovedali sme o drugačim izvorima bumo rekli energije i tak sme nametavali mudrolije najbole bi bile mesto onih oblokof kaj mečeju po krovima kad se prdi imati jenu špajzu bez rup za skuplanje tega plina nemrem reči kak bi se dale zračunati kolike vredi jeden pezdec f drevima ili f kilovatvurama pa sme diskusije završili s dva do tri zvonkeca i pet do šest tihomirof prrrrrrrr |
|
i kad ti se pričini da u daljini znaj, ne javljaju se ona tebi zvone po trnju tuđih polja |
|
Nis hudi kaj su polek mene se sami vragi Sem ko dete f ajngele usrdno veruval
|
|
bubanj ovak i onak 2. mrtvi kapitali japa mi je 3. pejzaž lepi črni oblaki 4. žilet rajše i rudlava 5. en dva tri...sad u dve |
|
kao pijesak kroz prste prosipa se zlato života u svakome od nas čuči trunčica zla i čeka svoj trak mraka i miris kála
i oklopi naše srce kamenim iverima
mrak nas vodi po putu jeze
da ponovo dopru do naše duše
samo tračak prilike pa makar i vječno |
|
totu je se lepe narisano i našrajbano www.satir-e.com kaj vi gruntate dečeci i deklice ? |
|
|
|
me Satir lepe prosil da se bakice z toplim i fajhtnim pozdravom počastim ! |
|
(pozdraf od Satira) još se rade setim jeneg davneg leta vidla je i ona da mi ni sejedno jenu večer bila je vu smeni sama sem ju prijel lizat gnječit trgat robu |
|
kao pijesak kroz prste
sem se kleknul pred tebe japa |
|
4. slika
Jalža Dolfa (suzno fufla) Jalža Dolfa (zatuli od plača) Jalža Dolfa Jalža Dolfa (opet zatuli od plača) Dolfa Jalža Dolfa (jedva govori i cmizdri) Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Jalža Dolfa |
|
su glavne role dve gospice: Dolfa Štiglec 1. slika sede dve gospice pred cirkvom
Dolfa (poprek ju pogledi i čkomi) Jalža (prdne dva put) Dolfa (prekriži se i zakima glavom) Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa(prdne) Jalža
2. slika Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Dolfa Jalža
3. slika Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Jalža Dolfa Jalža Dolfa Jalža Dolfa |
|
drug je mito opak bio ševio je što je htio sve mu dale baš bez premca a imao malog štemca drug je mito svašta mo'go nema kome nij' pomogo zvali su ga barba kume bili su iz iste šume pušili mu momci, babe nije da je bilo đabe za svakog se posla našlo njeg'vog nebi sranje snašlo ali zna se cijena slave nema je za svojeglave ako nedaš prkno, picu moraš drkat barba stricu nemoj lajat naokolo nemoj hvatat se u kolo ako miti nisi dao inače si nadrapao tako mito drug naš stari sad gospodin, sve on bari položajem hvata žrtve za sobom ne broji mrtve |
|
Taj dio svemira bio je toliko zabačen da su ga posjetitelji zaobilazili u velikom luku. Tu i tamo bi navratili otpadnici da se poigraju s jednim planetom na kojem su živjeli dvonožni, dlakavi humanoidi. Ostavljali su iza sebe mitove, građevine i sljedbenike. U posljednje vrijeme navratili bi samo da bace pogled i odjurili brzinom svjetlosti. Humanoidi su popizdili, naoružali se i uglavnom vrijeme provode u tabananju jedni drugih. Imaju neku zajedničku dumaonicu gdje igra preseraravanja donosi bodove i to igraju do besvjesti. Uglavnom su teme preseravanja: mir, borba protiv gladi, borba protiv izrabljivanja djece, kažnjavanje ratnih zločinaca. Interesantan je zakonik prema kojem posebno formirani sud zaštićen «kupolom pravednosti» razrezuje kazne za masovna ubojstva, genocide i slične tričarije. Prema mjestu gdje se sud nalazi – daleko na nedodirljivom sjeveru planeta, pod neprobojnom kupolom od čudnog stakla koje izobličuje stvari – zakonik po kojem se sudi je nazvan «huški». Evo nekih članaka: # # # # # #
|
|
kulike se ja razmem f srajna totu su jeje neki klani i jali bole je meni pri Satiru ! |
|
Razlog za Molitvu: 8. listopada Dan neovisnosti Već ako imaš gdjekoji kutić, Nikomu neću praviti sjene Ako Ti nije milo prisuće Takova odrpanca, Da ga zamolim, da se za me moli. Pa kada uđu, kojim je dato, fra Bonaventura Duda |
|
provokator jebiveter čim ja videl da je dobre terorista pederista jalnuš pezdec zamusanec |
|
človek se lako zgubi i f kukurize vujdeš z jene strane i same ravne f globoki del ondak zapreš joke i male se zavrtiš kak na ringišpilu se ti se f glavi zakopita ve više nis ziher gde si i kreneš na jenu stranu ideš tak i ideš a konca nigdi ondak te flovi panika i obrneš se na leve pak opet ideš konca nigdi sad se obrneš na desne pak opet ideš a konca nigdi ostaneš na sredini pak spet ideš spet si zgublen i kaj sad |
|
primamo predbilježbe šifra |
|
suzu pustiš bombu zemeš lepe ti je lepe ti je male glumiš male pretiš lepe ti je lepe ti je |
|
tak sam se splašil kaj govorim kaj da ne znam kaj bum sad ! plovi barka plovi sasvim sama ali avaj sada k'o da krivo luta razbit će vam ono malo vaše rive plovi barka malo naherena |
|
Epilog Susreo sam toga mladoga čovjeka puno godina nakon što je ove prostore zahvatilo bezumlje. Ledene sige iz njegovih snova davno su se otopile i došlo je vrijeme mira.Čak su i veterani, kojima se klicalo i čije su suze radosnice u krupnom planu prenosile kamere licemjernih medija, danas osuđeni samo na prisjećanja uz svoje pivo na terasama osunčanih kafića i sve su manje omiljeni i sve su manje potrebni. I on je sjedio na jednoj od terasa, pio svoj konjak i nakon što me prepoznao pozvao na čašicu. Nisam mogao odbiti. Našao sam mu se pri ruci kada su on i njegova supruga odlučili razdvojiti puteve života i krenuti. Uz još jedan konjak na stolu ispričao mi je kako su se vratili u svoju razrušenu kuću nekoliko godina poslije rata i prekapajući po ruševinama u ostavi naišli na jednu pivsku flašu. Virila je iz rupe u podu koju je vjerojatno napravila granata.Napola puknuta boca nije bila prazna. U plastičnom omotu sivio se papir. Sve je bilo prljavo i jedva se naziralo. Pažljivo su poravnali plastičnu foliju i pročitali sa papira: „Dao Bog da imao, pa nemao !“ |
|
4. Taj dan kasnoga ljeta nešto su slavili. Kuća je bila puna prijatelja i rođaka, susjeda, nepoznatih ljudi, raznih likova koji bi se trebali uklapati u njegov život, nekih koje nije vidio godinama, neke koje je sretao na ulicama grada u kojem su živjeli već destak godina, a koji nije volio još od prvog dolaska. Sve je bilo puno zvukova, boja i ljetne izmaglice. Zapara je pritiskala kao da će oluja. A nebo je bilo vedro i bijelo, baš pravo ljetno. Oluji ni traga ni glasa. Mnoštvo u vrtu i na terasi uživalo je u hrani koju je ona besprijekorno pripremala i u vinu koje je teklo potocima. Pijane njuške unosile su mu se u lice, njemu i samom pijanom i izbezumljenom od sparine i gužve koju je ona uvijek voljela i poticala. Gosti, prijatelji, razgovori, rodbina, razgovori. priče, poznanici, razgovori ... Tada je zagrmjelo. Zatutnjalo. Podmuklo i opako. Kao da to nije grom, kao da se zlo valja i kao da će ih sve pregaziti tom svojom potmulom halabukom. Dolazilo je iza kuće. Nebo je i dalje bilo vedro i vrelo, bez i jednog oblačka. Sunce je usijano bridjelo svoju vrućinu na pijane nakaze u njegovom dvorištu. Zamaknuo je iza kuće i krenuo pogledati odakle tutnji, odakle opakost sije svoj bijes. Sa istoka je bilo crno. Nakupine na nebu tvorile su odvratne konture sivih i crnih gnoma. To kao da nisu bili oblaci, kao da nije vodena para u svojim kumulonimbusnim i inim oblicima preplavila istočno nebo. To kao da je iz pakla isplivalo samo samcato ZLO ! Bilo je još daleko. Ali dolazilo je neumitnom puževom brzinom. Na terasi iza kuće čuo je tišinu. Pijane njuške osjetile su da ono što dolazi nije obična ljetna oluja. Zamuknuli su. Počeli su nadirati iza kuće da vide što tutnji. Zapanjeni, iz tišine su krenuli svi u jedan glas psovati, kričati, proklinjati i svi se počeli spremati da odu. Ali oblak koji je prekrio cijelo istočno nebo kao da je osjetio njihov strah i pomamu, kao da je ubrzao i već je bio tu. Onakav crn, oduran. A onda je vidio ono što je bilo zapanjujuće. Iz oblaka su visjele sige. Ledene sige ogromnih razmjera. Tijelom su mu prošli trnci straha i nevjerice. Stizalo je nevrijeme. Stizalo je vrijeme nakaza. I onda kaos. Urlici, pucnjevi, prasak, sirene, teški zvuk dizelskog motora. Sakrio se iza porušenog zida u pokrajnjoj uličici. Grunulo je u blizini. Zapucalo je iz automatske puške. Sve je bilo puno prašine i smrada. Smrada baruta, smrada smrti, smrada nakaza. A one su se vukle po ulicama već napola porušenim i ogoljelim do kostura – kostura kuća, kostura drveća, kostura ljudi... A ljudi su pokušali pobjeći, nestati iz vlastitih kuća, vlastitih dvorišta, sa uređenih travnjaka, iz vlastitih života. Ostaviti iza sebe vočnjake, vrtove, pse i mačke, ostaviti život da bi sačuvali život. Nakaze su preplavile ulicu, preplavile su selo, preplavile su svijet. Tako se činilo i tako se osjećalo. Odjedanput nije bio sam. Nemoćni slušali su povike i rafale. Spustili su glave i potrčali. Preko ruševina, preko zidanih ograda, u nekakvu maglu i tminu. Onda opet u snoviđenju. Nigdje srušenog zida, nigdje ruševina, umjesto smrada miris jabuka i dunja. Iskoračili su iz magle, usporeno, ukočeno, kao da su u nekom filmu živih boja. Stoje na ulici prelijepih vrtova, uređenih dvorišta, drvoreda breza i lipa, čistih i uređenih fasada, zavjesica na prozorima... 5. Probudila ga je udaljena tutnjava. Grmljavina, možda. Prožet jezom sklupčao se u oblik fetusa ne bi li strah koji mu je bridio tijelom odagnao osjećajući snagu svojih mišića. Ona je mirno spavala kraj njega umorna od svojih poslova prethodnog dana i povremeno zajecala. Uvijek je sanjala neke svoje čudne snove o kojima nije pričala drugo jutro. Spavali su u dnevnoj sobi na ležaju pored velikog prozora. Vani je bio mrkli mrak. Ta noć nije iznjedrila zvijezde. Pokrio se po glavi i slušao laganu tutnjavu u daljini. Želio je vjerovati da će kiša. Želio je oluju. Bili su topovi. Ili minobacači. Nikada nije bio vojnik i ne razlikuje zvukove bitaka. Ili zvukove vojnih manevara na koje su njegovi prijatelji i znanci znali odlaziti. Zna da ovo nije oluja. Jučer su mu rekli da noćas mora pasti Crvena vojarna. Zaspao je u groznici straha. |
|
2. Temelje su kopali ručno. Bio je on dobra duša. Volio je poslušati kolege s posla i za taj posao uzeo je sljepca sa telefonske centrale. No, dobro. Ne baš sljepca, ali dioptrija mu je bila kao dno pivske flaše. Na kraju su temelji bili valoviti kako god bi čovjek pogledao, ali dobra duša je dobra duša. U prijevodu, budala. Nisu zalili ploču preko temelja jer je trebalo kopati kanalizaciju, pa je kao lakše ako nema betona. I zidat će se bez ploče, samo na temelje. Buđenje drugo ! Svaki zanat ima svoje majstore. Nikada ne uzimajte priučene «prijatelje». Punac se ponudio da temelje zaliju smolom i polijepe ter papir. On je stručnjak. Automehaničar. Zna čovjek sa smolom. A mladi gazda sluša starije i polako kuha u sebi, jer kredite diže on, račune plaća on, greške trpi on, a mudrost prosipaju svi oko njega. Mlad je, vele, mora još puno učiti. Punica, koja to baš i nije, jer je bila ženina mačeha, pravi je farizej našeg podneblja. Prokletstvo ovoga naroda je vezano za zavist, pa se zelena boja zavukla pod kožu, probija se u bjeloočnice, izvire u korijenu kose, izlazi kao zadah na usta, uvlači se pod nokte, smrdi iz svih pora i svih otvora, titra iz glasnica. Nasmiješena lica, ali sivih očiju, promuklog glasa, blagog zelenila zavisti, koje se uspije sakriti vježbom dugih godina, punica pomaže, kuha, sprema, lijeva smolu, štiha gredice luka. Trga se od dobrote. Do useljenja kućom su prošli majstori svih vrsta. Što je vrijeme odmicalo i kuća napredovala bilo je sve manje nadriobrtnika, a sve više pravih majstora. I mladi gazda je učio. I sve je bilo dobro dok se nisu uselili. Kao da je netko ušmrkao njegov entuzijazam i kihnuo ga u nepovrat. 3. Tko je od svih tih ljudi mogao zakopati kletvu. Zakopati sitnicu koja je proklela kuću, uklela ljude, donijela nemir i na kraju bolest. Buđenje treće ! Bila je to punica. Uzeli su njezinu sliku, zakopali ju za punog mjeseca na groblju nedaleko kuće, vratili se kući puni nade da zla više nema. Umjesto toga mladi gazda se na smrt razbolio. Upala pluća toliko je uznapredovala da je cijelo jedno plućno krilo bilo pod vodom. Na rentgenskoj snimci pluća su nestala. U tvornici su priskočili u pomoć. Dali auto do glavnog grada, pokrenuli veze, platili specijaliste, bili sve što prijatelji trebaju biti. Valjda su duhovi spasili bolesnika. Dugo je ležao u bolnici.Vidio svijetlo na kraju mračnog tunela. Oslabio do iznemoglosti. Ali i vratio se. Ojačao i oživio. U reinkarnaciji istoga života, ali s drugim mišljenjem, mudriji, tvrđi i jači. Bio je jači od kletve, ali je kletva bila jača od života. Pregrmio je bolest, vratio dugove, pokrenuo posao i činilo se da je sunce prešlo na njegovu stranu ulice. Ali to je bio samo trenutak kada se zrake dobra i sreće probiju kroz inače tmurno i olujno nebo, samo zrake, tračci. Opet je počeo gubiti kompas, sampouzdanje i vjeru u sebe samoga. Boga je već davno zaboravio, previše je toga morao učiniti sam. Ona je, naprotiv, postajala se nezadovoljnija, očekivala više, planirala previše daleko, letjela na krilima ambicije. Privatni posao vodila je beskompromisno i od njega tražila podršku lava. Mlitavac to nije mogao, pikule su se razasule i on ih više nije mogao sakupiti. Tada je počeo sanjati one snove, snove koji su postajali strašniji kako je vrijeme odmicalo, snove koji su bili obojani živim i zastrašujućim bojama, snove kojih se bojao još dugo nakon svanuća. |
|
U snovima ništa nije stalno. Snovi su poput vode. S.King Prolog
Posveta čitatelju !
Putovali smo jednom prilikom iz Zadra, sa jedne poslovne prezentacije i u Lici nas je dočekala snježna vijavica Naš je vozač sa mukom prošao najtežu dionicu. Međutim, vrijeme je promjenilo svoju ćud i negdje oko podneva zapadni obzor razvedrio se u najljepšoj akvamarin boji koju sam ikada vidio. Moje je srce bilo ispunjeno i sretno.
Osjećaj tih trenutaka, saznanje da su ljepota i sreća neprolazne i da nas mogu preplaviti i kada mislimo da nema nade, prenosim Ti u svojim željama koje neka Te prate u svim trenucima tvoga života.
1. Pogriješio sam, mislio je. Bio je premlad ili bolje reći prezelen. Godine u tvornici naučile su ga da je život igra u kojoj postoje igrači i kibici. Takvi se nekad rode, a nekad imaju sreće pa ih život nauči. Sada nije bio igrač, a borio se svim silama da ne bude kibic. Pokušavao je, idući linijom manjeg otpora, biti dobar sa svima. Sranje vam je to u svakom sistemu, ljudskom i životinjskom. Moraš birati stranu, moraš biti nečiji navijač, moraš se pošorati s protivnicima, moraš riskirati, moraš znati dobiti batine, izgubiti, pobijediti. Izabrao je stranu. Licemjerno je bio i uz jedne i uz druge. Tako je postepeno učio. Od ljudi, kako piti, kako krasti, kako vraćati usluge, kako mrziti, zašto uvijek ići sit na svadbu, važna i nevažna sranja. Od foteljaša, kako stvarati sliku o sebi, kako šefovati, kako veslati među masama, kako napredovati ako si poslušan. Vratimo se pograškama. Oženio se ambicioznom djevojkom. Odlučio je da geografija bude važnija od povijesti. Nije ostao kod kuće, otišao je na drugi kraj zemlje. Povjerovao je rođaku. «Ma samo ti dođi, za tebe ću uvijek naći posla!». Buđenje prvo ! «Ma ja sam mislio da se šališ ! Baš sada nema slobodnih mjesta. Stvarno sam mislio da samo pitaš reda radi.». Zaposlili su ga nepoznati ljudi. Kolege iz zanata. Podstanarstvo sa praznim frižiderom bilo je uvod u brak. Mislio je da će vjenčanje pomoći. Pomoglo je. Roditelji su pomogli. Više njeni nego njegovi. Tada se u tvornici moglo dobiti kredit za stan, za izgradnju kuće, ma za sve. Dobio ga je. Znači li to da je bio igrač, da se priklonio jednoj strani. Onoj jačoj. Ne! Imao je sreće. Jer u životu ti uglavnom treba sreće. Ostalo dolazi samo od sebe. Njih dvoje, bez djece, a kuća kao crkva. «Ovi temelji mogu katnicu izdržati, komšija» govorili su. «Vi ste radili u Njemačkoj, komšija?» pitali su. Inflacija ih je spasila od bankrota. Zlatno doba prije kraha države. Ali kao da je sve bilo ukleto. Čim su uselili živio je u sumaglici. Kao da ga netko drži i ne da naprijed. Pogubio se, omlitavio, izgubio porive. Pitali su jedne poznate koji su držali trgovinu «zdrave hrane». Jabučni ocat liječi sve, a pomaganje vlastitom pojačanom bioenergijom je povlastica pojedinaca. To bi ukratko bile marketinške poruke njihovih poznanika. Riječ po riječ i čovjek se požali. «Nekako nam ne ide. Kao da nas nešto koči.» Tim redom i na tu temu. Vlasnik trgovine je bio univerzalac. Osim jabučnog octa, bavio se i tjeranjem duhova. «Misliš da imamo duhove ?» On ne da misli, on zna. Istražio je kuću. Večerao i ručao. Popio sve zalihe vina. Jabučnim octom i dalje je liječio sve što zasvrbi ili zaboli, a duhove je nakanio istjerati posebnom metodom. Morali su nabaviti tamjana i svete vodice. Kako su bili dobri sa lokalnim župnikom, pomagali župu i bili jedni od rijetkih intelektualaca u selu nabavka je prošla bez problema i pitanja. Teorija je bila da svatko od nas ljudi nosi sa sobom po nekog duha. Pokupimo ga negdje i sada nam on čuči na ramenu. Treba ga se riješiti, a za to je najbolja upravo ova metoda. Pa probajmo onda. Sijelo je počelo jedne subote u sumrak. Pozvali su i svoju susjedu, zgodnu Mađaricu i njenog dečka, sina lokalnog tajkuna. Oni su se «našli», ona udovica s dvoje djece, on u punoj snazi za svekolike potrebe usamljene žene. Istjerivač duhova bio je samo konzultant. Gazda kuće morao je zapaliti tamjan i izvesti zadani ritual. Igra se pretvorila u horor. Čim je tamjan obuzeo kuću, susjeda Mađarica vrisnula je, spustila cigaretu, koju je do tada držala, u pepeljaru i počela trljati oba svoja zapešća. Na zapešćima su se formirale crvene kružnice. Pekle su i boljele. Istjerivač duhova odmah je prekinuo postupak i sam uplašen shvatio da duhovi zaista postoje. Poliveni poljevač ! Ha, ha! Na scenu je stupila njegova zgodna plavuša koja je viskom obišla kuću. Za nju duhovi su bili normalna pojava, ali po njezinoj teoriji oni ne mlitave čovjeka. Militavi ga i koči kletva. Duhovi pomažu, kletva unazađuje. Tako je protumačila i ljutnju duhova koji su im cijelo vrijeme bili potpora, a oni su ih htjeli otjerati. Visak se čudno ponašao samo na jednom mjestu u kući. U ostavi kraj ulaza. «Tu je nešto zakopano» - konstatirala je. Visak se okretao kao ringišpil. Teorija o kletvi sada je dobivala zamah. Trebalo je pronači onoga tko je mogao nešto zakopati ispod betona. Vjerojatno u vrijeme početaka izgradnje kuće. Živimo u modernim vremenima ali vještice ne miruju. Netko ih nije volio. Nakon što se otkrije počinitelj njegova fotografija mora se za punog mjeseca zakopati na groblju. Večer je završila lošije nego što je počela. Kada prevladate prvu nevjericu počinju se slagati kockice velikog mozaika. Prisjetite se svega. Tako je i on vrtio film od početaka, pa sve do trenutaka svojeg pada. Pada u depresiju i mlitavost. |
|
jesen nam se šunja skozi prazna pola one kaj vu žepu drže vrhovnici sad se bruse jeziki i portrete kiti vesele me jake guzate dve tete ak bu koji mudonja to je jako štetno |
|
štel sem se vubiti... pa kak i ne bi štel sem se vubiti... ondak gledim kak ima tih ljudekof kaj se neće našega lepega zakona držati štel sem se vubiti... nejde više štel sem se vubiti... bi išel na tega prosveda kaj zapiru meje al me bile sram gledim kak su naši ljudeki bez talenta štel sem se vubiti... |
| ...jako teški dani |
|
kaj me glediš sa suzom vu joku pak i meni veter pesek nosi za obed bumo opet fkrali jenu koku a ti odi pred cirkvu i male prosi
opet bu denes paklene vroće viš da si z pvc boca vodu nakreću a ja idem na dolec stalne hitaju voće
bar se nebumo smrzli po noći moreš se obuči jake lehke a sonce je dobre ak te reuma koči
f cirkvi je sveta kak pezdecof v riti i probaj nafektat za kakšno pečenje cmolji i prosi i naj se napiti |
|
"Ono" kaj tak zašvica da ti mam skoči tlak je totu iza plota.  A ove dole sem se na pikec dal floviti !  I najte noreti, em sme si starejši ! |
| Lukni prek plota ! |
|
stara je kuja zagrmila pod stolcem negdo je po dvorišću hodil nekakvi dečec kaj je za sebom kofera na ketačima vlekel na se je metnul ajncuga i kravatljina a vani je peklo na štirideset kak da si klopotec navil da on bi meni pokazal jen masažni lavor i ak to zemem dobim polek toga još i vanjkuš za križa pak i komplet noži za kolinje i neda se dečec otpraviti pa veli da jema nekaj baš zame držalo za novine kad sediš f ganjku na njihalki a polek toga bu mi dal gleč vraga celu škatulu farbanih kondomof sem ga štel pristojne otpraviti ali dečec se zučil zanata taj čas je z kufera zvadil bisernico i počel tuliti jeno domačo klinčec stoji pod oblokom pak da bi ja njemu kaj za te platil čuj dečec, velim ja njemu, niš nebume tržili još nis pemziju videl a barek na takšne kak si ti hiće rajngle jedine sem se setil ak bi baš tak jake štel peneza zaraditi bi mi trebalo preštihati ono male vrta iza kuće f hladu je a i mrzle pive ti ponudim gleč tu ti je štihača sem ju snočka nakoval i pobrusil pak napol sama dela je dečec z nosem frknul i predi nek je prešel veli pak nis ja f tulike tečaje ulagal da bi denes na zemli rintal i tak je štihača ostala zame i moje slabe škole |
|
već duge nis jel bele žgance bum denes ima f tiblice još čvarki f masti pak bum ih zotim prelil krumpijera sem ščupal iz sena fest me žiga f križima pak nis za motike i morem vam reč da ni prava ona kaj veli nema kruva bez motike ima sega pod senom krumpijer sem obelil metnul f slane vode i na plin dok se to zavri sem se odgegal do plota i zazval sosedu micu ona jema krave pak od nje zemlemo sira i vrnja mica mi je dala (prostaki jeni nije ono kaj ste gruntali) friškega vrnja jer moja barek voli bele žgance zaliti s vrnjem koje se male z maščobo provri taman sem se vrnul dok je krumpijerek počel vreti (i da sem micinu micu štel pogladiti ne bi mogel kaj bi mi krumpijer skipil prostaki jeni da prostaki) i gda je to f vodi hroptalo sem se nekaj zmislil kak se ta bogečka hrana negdar mogla po agramu sikud pojesti ni ondak ajngemahtes bil špecijalitet f skupi restorani a bormeš i čvarki su se mogli za par kovanic kupiti tak sem si to gruntal i oštre mele priredil pak opet male kroz obloka f kujni lukal rože i brajda su mi ove lete fajn držeći a cinije su plota skrile tak da ga bum tek najesen pofarbal gledim tiče po vrtu vrapci i črlenerepke se naganjaju grlica vabi mužeka a sraka kak kakšni pulitičar gledi iz prikrajka kak bi nekaj fkrala no sad se primi posla z ladla zvadim drobilicu i odlijem male vode krumpijer se dobre skuhal pak ga male posolim dodam male putra i zasipljem oštrega brašna dok drobim slaže se jen fini gemišt glatkega žganca dok to odstoji nakošem mladega luka i vlasca ak ima pridodam ljutike pak sve male prepržim na masti z čvarkimi za moju barek ono vrnje male na maščobi podgrijem i časkom provrim taman na vreme evo moje bare čujem lesu |
|
9. Čuvar. I dok su zadnji seljani polako odmicali prema mirisu karmina i pokraj grupice bezbrižnih cigana, koja je uz cestu zapalila vatru da ogrije promrzle prste, pa niz brijeg na kojem se smjestilo groblje i dominiralo nad selom kao neko sveto mjesto na kojem stoluju mudri i oni koji su shvatili prolaznost života te sada mirno počivaju ispod vazda zelenih čempresa i borova, iza grobljanskog zida, podvijenog repa i spuštene njuške, pred ulaz se polako primaknuo stari i već šepavi pas mješanac. Vukao je iza sebe komad lanca s kojeg se otrgnuo, pogledao oprezno ima li zaostalih na grobljanskom dvorištu, te sjeo pred ulaz kao Kerber koji čuva most preko maglene rijeke na putu u vječnost. Bio je to babicin miljenik i najbolji prijatelj i među psima i među ljudima. Nakon skoro dva desetljeća slobode koju je uživao uz svoju babicu, netko ga je ulančio, ali njegovo mjesto nije bilo tamo u bezimenim seoskim dvorištima, već uz njegovu voljenu babicu na svetoj grobljanskoj zemlji. |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) 8. Danas je sprovod. Kak bilo da bilo, nekak bu bilo. Pomirili su se sa sudbinskim pehom koji je pratio babicin sprovod. I Ruža je stigla, čak se nebo malo razvedrilo i sve je izgledalo da je sranje prolazna kategorija u životu. Kod pokojne babice te su noći probdjeli uz molitvu i kuhano vino, a ujutro je došao Šilović sa karavanom - on je bio i grobar, pa nije selo imalo novaca za dva podvornika, jenog za žive, jenog za mrtve - i prebacio lijes u malu kapelicu na groblju iz koje će se u podne krenuti na babicino zadnje počivalište. Već oko dve ure, sunce je i dalje probijalo oblačnu masu na nebu, počeo se skupljati rastuženi ali i radoznali narod oko groblja i pred kapelicom. Kraći su dani i sprovode su u to doba godine običavali završiti prije sumraka, obično oko četiri, pa s karminama razbiti monotoniju još jedne duge bezidejne i dosadne studene večeri. Ranije su stigli i oni iz grada, sve se prilagodilo sprovodu, pa se gotovo sat vremena prije samog početka ceremonije cijelo selo naguralo u grobljansko dvorište ispred kapelice. Uz odar su uz Ružu stale sestrične, bratići, tugujuća rodbina koja je to bila po nekom koljenu i sa neke porodične grane, ali i ne toliko zbog tuge, više zbog slave koja se lijepila uz pokojnicu i njezinu uspješnu kćer, bankovnu šaltericu. Ruža nije neutješno plakala kao što bi se u takvim prilikama očekivalo. Nije da babicu nije voljela., nije da joj nije bilo žao, nije da nisu imale i lijepih trenutaka, ali suza ne dolazi po narudžbi, suza je iz duše. Žamorili su glasovi, cupkalo se na mjestu, polako prilazilo odru i izražavalo duboku sućut, iskreno žaljenje, pa kaj moreš lepo si je proživila, joj kaj bumo bez naše babice, a bogme je imala lepi život, i tako sve dok oni vani nisu hladnoću osjetili u kostima, u žilama, trljali ruke da im ne promrznu i pogledavali na sat ne bi li potjerali veliku kazaljku da krene brže. Umjesto lijepih ispeglanih uniformi i izglancanih šljemova devedea pred kapelicom su se vrzmala djeca u narodnim nošnjama, imal je ideje taj popek, onaj mladi fest nadobudni, a vratovi su se istezali prema ulazu u groblje jer muzika još nije došla. Lojz je diplomatski, još jedna njegova strana riječ, ugovorio s ciganima da se pojave pred sami početak sprovoda. I stvarno, već je kolona kondolenata bila pri kraju kada se sa ceste koja vodi prema groblju začuo zvuk otužne melodije svirane na trubama i praćene bubnjem,violinom i harmonikom. Nemir je zavladao u grobljanskom dvorištu, mladi popek koji je sada stajao pred kapelicom okružen svojim ministrantima i dječicom u nošnjama neprimjetno se prekrižio, a Lojzek je ponosan na točnost visoko uzdignuo glavu kao da čeka pljesak okupljenog mnoštva. Sunce se taman u tom času probilo kroz oblak koji je na zapadnom nebu tvorio zavjesu kao što to zna biti u kasnim jesenskim danima koji iz magle propupaju u vedrinu i odbilo se o sjajni metal iza grobljanskog zida. Na vratima grobljanskog dvorišta pojavila se seoska vatrogasna postrojba, uglancanih šljemova, ispeglanih uniformi, zlaćanih limenih instrumenata i izmamila uzdah olakšanja, a moglo bi se reći i oduševljena u gomili ožalošćenih. Postrojili su se kraj kapelice i uz smješak odobravanja popeka, onoga mladog nadobudnog koji je sinoć okrenuo nebo i zemlju da iz kreveta podigne gripozne vatrogasce i njihovu limenu glazbu, zasvirali plavega trnaca, pjesmu koju je babica tak imala rad. Glazba je prekrila sve druge zvukove, nadkrilila je grobljanski brijeg, ispunila duše i srca svih seljana, i kao val pomela cigansku bratiju koja je ostala tamo gdje smo ju malo prije čuli, na prilaznoj cesti. Visoki, kršni momci koji su svim srcem puhali i udarali u svoja glazbala bili su još blijedi i ispijeni od višednevne bolesti, ali oči su im iskrile ponosno i pobjednički jer babicu su voljeli i poštovali, ma kakva ona u stvari bila, bez obzira na njezinu lukavost i postizanje za sebe uzimanjem od drugih, ma što pričale njihove mamice ili bakice, kao i svi oni zli jezici koji uvijek nađu trun na drugima, a u svome oku nikada. Momci su znali da smo svi mi na svijetu zbog neke svrhe, a i da svi kada odlazimo s njega volimo da to bude po tradiciji u kojoj smo rođeni i koja nas je okruživala za života. Pljesak nije bio primjeren ovakvom događaju, ali je ostao neizgovoren u očima i na licima svih prisutnih. Još kad su dječica u narodnim nošnjama zapjevala Ave Maria grazia plena dominus tecum benedicta tu, suze su potekle i najtvrđim muževima koji su po rukama vrtili svoje škrlake za vjenčanja i sprovode. U tišini koja je nastala nakon anđeoskih glasova njihove djece odjeknuo je čvrsti glas mladog svećenika, Pomolimo se !, i dalje je sve bilo baš onako kako bi to i naša babica najviše voljela. |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) 7. Jutro posle i dan prije ! Mraz je zabijelio polja, pofurio krizanteme koje su se još prije koji dan uznosito špinčile po vrtovima i na groblju. Dimilo se iz rafunga po selu, a jutarnji tvornički radnici smrzavali su se na autobusnoj stanici. Tko bi još čistio stakla i verglao sa starim akumulatorima kad je linija do grada dobra i predobra. Fala Bogu i narodnoj vlasti ! Vlast se u ovo doba godine uvijek rado spominjalo, jer su stizale božićnice, kuponi za blagdanske šopinge i gotovina za dječicu. Boga malo rjeđe. Župnikovi su u to doba blagovali ali i jamrali o krovu, katedrali, grijanju u župnom dvoru, katedrali, novim klupama u crkvi, katedrali, pa su si ljudi izračunali da zdravomarijeočenašiamen ponekad više koštaju od narodne vlasti. Svejedno košarica na misi nije bila prazna. Ovo jutro nitko nije mislio ni na vlast ni na davanja u hramu. Ovo je bilo jutro posle dogovora Lojza sa ciganima i jutro prije pogreba babice na kojem ne bu svirala naša mužika. Pa 'ko bu onda sviral ? pitale su se susjede uz plotove, ljudi čekajući autobus dok su cupkali na stajalištu u jutarnjoj izmaglici, muži koji jučer nisu bili kod Lojzeka, a krenuli su s traktorima do Lobora po smesu i zastali na pola ceste da bi si rekli par reči. Deca u školi se nisu pitala, njih je jedino mučilo što je popek, onaj mladi fest nadobudni, tražio da večeras imaju probu crkvenog zbora, crkvene mladeži, kak' on to veli. Pa večeras je kup kupova na televiziji, a nesmeš izostat ni s jednog ni s drugog. Pital se i popek, onaj mladi fest nadobudni, a pital je bogme i Lojzeka. Banuo je ujutro na vrata birtije i zgrozio se od ustajalog zraka koji bazdi na duhan, rakiju, konjak, pelinkovac i domaći delanec ovih krajeva, a bogami i po lanjskom znoju koji dečki znaju nositi na svojim kaputima i radnim ajncugima. Uz kavu i čudne poglede sa šanka sjeo je sa Lojzekom uz prozor. Bio je uljudan ali odrešit. Ne želi blamažu na sprovodu. Sve mora biti po protokolu. On misli da bi Falu trebala otpjevati djeca iz crkvenog zbora, ostalo može izostati. Problem je bio, a on ga je bio svjestan po Lojzekovom tmurnom pogledu, da se sa ciganima sve dogovorilo, pa čak i zakaparilo. Alkoholne pare uglavnom donose brzoplete odluke, učvršćuju stajališta i od mišeka stvaraju superjunaka. I što ste dogovorili ? pita popek, onaj mladi fest nadobudni, čiji je pogled sada bio natmuren kao Lojzekov prije par sekundi. Nisu baš sigurni da znaju falu i suzu za brege, probali budu na trubama odsvirati plavega trnaca, ali će zato Mirsada otpjevati nešto prigodno a capella. No to bu sranje! Dobro da nije Ave Marija ! Bože mi oprosti ! misli srećom ostanu u glavi, ima neka kočnica među žićicama u mozgu, ne stignu do lajavog jezika, zaustave se na pola puta, pa je i popek, onaj mladi fest nadobudni, svoje sranje ostavio duboko u mislima do kojih možda ni Svevišnji ne može ako ne zna lozinku i na glas izustio: Neka nam Bog pomogne ! Onda neka djeca otpjevaju bilo što, da spasimo stvar nakon te vaše Mirsade. Popio je svoju kavu u jednom gutljaju, odgurnuo stolac, škripav i raskliman i izjurio u maglu koja mu se tada učinila kao svjež dašak najljepšeg proljetnog dana, punog mirisa tek procvjetalih trešanja i jorgovana, iako je vani bilo hladno, vlažno, gnjilo i otužno jesenje jutro natovareno mirisima gnojnica, štala, preorane zemlje i po cesti poleglog dima iz dimnjaka obližnjih kuća. A žene su po selu pekle kolače, klale piceke, odojci su već nasoljeni, a iz gorica se vozi bačva vina. Dal je Lojzek, em je on najbogatejši f selu. Bilo je rasprave o štruklima, jel bi bućnicu ili samo sa sirom, da ipak napravimo sitnih kolačića, pa znaju da su karmine, nije svadba, ali ipak, došla bu Ruža iz grada, nemremo se blamirati. Kaj bi i sarmu napravila ? pitala je Lojzekova Julka, zelje je ove godine baš fino kiselo. I nemojte dati Imbri da se vrti oko ražnja, ono kad smo pokapali Ivinu jedna je strana prasca tak zagorela da se ni dalo jesti.Čisti vuglen ! I djeca danas nisu mogla pratiti nastavu. Učitelj se trudio, još je morao trpjeti četiri razreda u jednoj ovećoj školskoj sobi, jer te državne huncutarije sa reformama školstva još se nisu probile do njegovog sela, ali sve mu se čini da će stići dogodine. Školu će sigurno zatvoriti, autobusom djecu prevoziti u najbližu područnu osnovnu školu, građenu iz temelja, sa sportskom dvoranom i ormarićima za garderobu, a on, kao i stari župnik, u mirovinu. Malu, prosvjetarsku, ali uz svoje ruže i malo vrteka bit će dosta ako budu on i Lucija pazili. Sa zvonika je prepolovilo dan i on pusti djecu, znao je da su imali probu zbora, znao je da su nabrijani na nogometnu utakmicu na televiziji, znao je da sprovod takve osobe kakva je bila babica nije svaki dan, a i sam je nekako bio umoran. Zadnje vrijeme ga muči reuma, prostata se počela neugodno javljati, diže se po noći nekoliko puta. Uz halabuku koja je nastala, iako je razred bio mali a djece nije bilo previše, samo je jedva čekao da odu i da podvorniku Šiloviću podjeli zadaće za popodne pa svrati do Lojza na pelinkovac. Zanimale su ga novosti od jučer, jer Lucija baš nije bila oduševljena ako bi umjesto uz televizor večer proveo u lokalnoj birtiji. Načuo je da su cigani dobili gažu na sprovodu. No i to da vidim, pa mogu mirno umrijeti. |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) 6. Gripa je poharala limenu glazbu ! E sad je bilo dosta ! Nije bilo dovoljno što je jesen počela maglama i hladnim jutrima, što se zemlja preko dana razgnjecala u blato, što je babicin grob bio u podnožju groblja gdje je podzemna voda uvijek pravila probleme, što je župnik u krevetu u gripi kakva se ne pamti u ovim krajevima, k'o da je iz kongkonga komentirale su žene uz susjedske plotove, što je baš sada morao doći ovaj novi mladi svećenik, što je na kraju krajeva sam vrag poslal ove cigane sa cirkusom na seosko gmajnje. Sve to kao da nije bilo dosta, za peh svi vatrogasci koji su puhali i nabijali u limenoj glazbi leže u temperaturi, s proljevima i slabi su kak lahor v ljetne žege. Pa negdo mora babici odsvirati plavega trnaca, falu, a bogmeč i suze za zagorske brege, pa one lepe uniforme, naglancane kacige, straža kraj odra, sve je to ništ bez dečki iz devedeja. Morali budu zboristi brzo naučiti barem falu, uzrujavao se na odboru mladi popek, ne znam kako to da ih niste učili ništa osim crkvenih pjesama. I to samo nekoliko. Ovdje se s djecom nije baš puno radilo. Kaj se ne bi delalo, rojilo se po glavama odbornika ali su mudro čkomili, pak neke druge stvari. I onda je šuknuti Imbra, za koga nitko nije znao zašto je i od kada u odboru, ali je bio, opalio ideju koja je smrznula svaki atom zraka u župnom uredu. Nek sviraju cigani ! Videl sem da imaju trube ! Tišina se čula ! Samo iz crkve tu i tamo mrmor zdravomarije i iz crkvenog dvorišta po koji poklič ministranata koji su dotrčavali jer je do večernje bilo još premalo vremena da se sve što se mora stigne i napraviti. Mladi svećenik samo se zajapurio i konstatirao da mora na misu.Ostali odborniki pobrali su se u tišini. Pri Lojzeku bu ipak bolša 'tmosfera za konzultacije, kak se sad moderno volelo govoriti, pa su svi podvili rep i odgegali se kroz maglovitu i mračnu večer u zadimljenu ali toplu Lojzekovu birtiju. Na gmajnju je bio mrak, svijetle se samo prozorčići autobusa i kamp prikolica. Nije se moglo znati da je došel cirkus. Ali novi šok uslijedio je kada su nahrupili u toplu i alkoholnim i duhanskim mirisima natopljenu prostoriju. Za stolom u kutu mala grupica cigana sjedila je za punim stolom i veselo se nadvikivala međusobno, vidno dobro raspoloženi, ugrijani izvana i iznutra. Među njima visoka zgodna ciganka, raspuštene vrane kose isticala se posebno grlenim smijehom i šarenom haljinom. Šuknuti Imbra mam je prišapnul dečkima z odbora kaj su se stisli na drugi kraj uz šank kak je to baš dobra prilika da utanače posel. Kakav posel, vrag te hantravi zel, odmah je pitala Julka, Lojzekova žena, koja je bila pri poslu dok je Lojzek na sastanku odbora u crkvi. Nije mogla vjerovati svojim ušima. Lojzek ju je jedva smirio i odvukao u kuhinju. Daj speci nam klobase i daj još kuhanih jajc bumo lakše popili kupicu više, nije ni mesto ni čas da dižeš graju. Ali odluka o glazbi morala se donijeti odmah ili bar sutra ujutro, jer babicin je sprovod prekosutra popodne. Vinski pajdaši odmah su se sjetili limene glazbe iz Mrazovca, ali isto tako da si s njima baš nisu najbolši još od prošle zime gda je ono o meji f šumi med selima bilo fest velkih problema. Dakle ideja je dobra ali mrazovčanima se ne buju molili. I šlus. Lojzek, prešutni mandatar male seoske vlasti napunio je svoju tacu sa litrenkama vina, radajnerom i čistim čašama i nevoljko krenuo prema cirkuskom stolu. |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) Mali se nije dao smesti: kamioni, autobus i nekoliko kamp prikolica razmjestilo se na gmajnju, rastavljaju ringišpil, išli su u Vatrogasni dom za struju, vleču kablovinje. Mali je sve to jedva propentao i izjurio po svoju seosku bagažu kako bi, ako ne pomogli i nešto ušićarili od cirkuske bratije, zajebavali i smetali da im prođe vrijeme do vjeronauka i što je najgore priprema za sprovod oko kojega imaju dosta ministrantskih obaveza. E sad je to već postalo ozbiljno. Lojz je obrisao svoje dlakave ručetine u uvijek prljavu krpu koja je visila uz šank i poveo svoje birtaške suborce na gmajnje. Tega ni za propustiti ! Našli su vreme da dojdu, psovao je Lojz, pa sutra je babicin sprovod. Nema larmanja i špelancija do posle karmina. Red se mora znati. Tko je tu glavni ? Lojz nije bio politički u selu ali je birtaš bio dio trodiobe vlasti uvijek i svugdje. Pop, učitelj i onaj koji ti telo hrani bili su okosnica ovozemaljskog svetog trojstva i njihov se glas, pogled i psovke moralo slušati. Crnoputi oniži čovjek sa trunčicu masnim šeširom širokog oboda objasnio je u jednom dahu moćnoj gomilici, oko koje se rojio zadah domaćeg Dakle, okrenuo se i skupa sa gomilicom u alkoholnoj izmaglici vratio u birtiju. Na konzultacije ! |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) Tako je i priča o župniku zaboravljena kao mnoge takve priče. Postupak nije pokrenut, čuli su da «gore» misle kak treba zdržati još koji mesec, pa župnik je ionak pred penzijom. A njima kod Lojzeka, u dvorištima, među babicama i naročito među mladima bilo je svejedno. Župnik je tu oduvijek. Možda mu je dodijalo naganjati kuharice i domaćice koje nisu baš dugo izdržavale u župnom dvoru, možda si je pod starost uželio nešto «novo», ali mnogi nekadašnji ministranti i zboristi znali su da je popo volio luleka oduvijek. Samo nisu bila vremena. Bil je «mrak». Srećom zasjalo je svetlo i sad se puno toga mam bolje vidi ! Tak su govorili, mislili ili čkomili naši ožalošćeni seljani. Jer babica su hmrli, a prekzutra je sprovod. Treba sve urediti. Još po jenoga pa idemo, daj Lojz natoči ! |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) Ruža nije bila skroz na babicu. Fletna i ambiciozna znala je još za prvih razreda pučke škole da u selu ne bu ostala. I nije. Tata Franjo i deda Imbro, koji je obožavao svoju unuku, kao i svoju kćer, skupili su svoje ušteđevine da dete daju na visoke škole, pa je u inat babici koja je trebala ćerce za po doma, Ruža otišla u Grad i evo je danas. Bankarica ! To što je Ruža jedva završila višu ekonomsku i Bogu dane krala po plesnjacima nije bilo babici toliko skandalozno koliko to što je doma dolazila samo na blagdane i bez namjere da pomogne «umornoj» babici oko kućnih poslova. Posao u banci navikao ju je na stranke, na ugodne i dobrostojeće muškarce, komplimente, značajne poglede. Čuvala je svoje ruke i svoje ten od bilo kakvih vremenskih ili poljoprivrednih utjecaja, tako da je pri posjetama uglavnom spavala ili obilazila prijateljice i rodbinu. Njezine priče i doskočice uvijek su izmamljivali uzdahe i maštanja o poslu u kancelariji ili na šalteru. Jer uzor u selu im je od nekada bila poštarica Ljuba koja je preživjela sve prevrate, pa i ovaj zadnji, iako je bila pravoslavka. Njezino mjesto iza prozorčića u seoskoj pošti bilo je tron s kojeg se odlazi samo u smrt, govorilo se. Nema premještaja ili penzije. Jednom poštarica, do smrti poštarica, govorilo se. Ruža je bila ponos naših žena. Jedna od njih probila se do šaltera, i to u banci. Bila je za njih svetica. Nek se ona coprnica friga, govorili su za babicu, Ruža se oslobodila okova i odlepršala u slobodu. |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) |
|
(do gospe jedna priča u devet poglavlja) Babica je rasla u fajn deklu, kako su ju zvali u selu. Bila je plava i vitka, Bila je obljubljena, ali među muškim svijetom. Babe su ju |
|
ovak bi ono "Golemi napredak, svi rezultati, koje smo ostvarili u ovih 14 godina nakon 'Oluje' učvršćuju nas u uvjerenju da ćemo uspjeti nošeni zajedničkim ciljem, za koji su mnogi dali svoje živote, a to je sretna Hrvatska svih njezinih građana." LB
|
|
deklice su se našle uvrejene i velka se graja digla ne'm više ja dekle diral pa nisem taj satir hudi i sad pri koncu ovih mojih rima jedine me jene jake muči |
|
(prosim da se uvažava pesnička sloboda, a ne mam kak Jaca koja nemre "to" tolerirarti) Nisem jokal. Nisem. Sam sem bil bez reči. Se je kaj krepano, se je baš zgubleno, Se sem šlive i su lozu dal zate poseči, |
|
ftičica si moja navek ti ostala razmem ja da vreme igra hudi tanec smo s početka bili kak taubeka dva sad od loze i vina skore ne znaš za se |
|
pri nas vam je tak ak se nekaj sporazmemo bile bu svejene kak nami paše
i ak nam hoćeju našu pravicu zeti mi sme na prvem mestu tak da se zna |
|
|
|
(*nelikvidnost) nekak je f zajdnje vreme nestalo jezerač tak se i naš birtaš grga našel v dreku no on je svoje črne knjige skuril napomena |
|
reč teške ide z pera denes nem šrajbal se me to na soze tera denes nem šrajbal |
|
jezuš kristuš marija luč kaj lažnu nosiju ni lako više pleskati f ime oca i sina gde su ti silni veterani ne bum više nikaj iskal |
|
duge nis ništ skuhaval jer je barek furt f kujni i ima me na brigi sad sem zgruntal zakaj se o toj krumper šalati tulike u zajdnje vreme pripoveda |
|
Sedim zasran i ništ .- Sedim zasran i ništ.- Sedim zasran i ništ.- Si hodiju kak da su slepi.- Same poprečki noge vleču.- Sedim zasran i ništ.- Sedim zasran i ništ.- |
|
snoćka sem male žmehke zaspal prve
|
|
barek se ščera prijela pekmeza od marelicof em su ovo leto dobre rodile em je cukor na velko zela ima pri kitajcu f pola cene a kak je denes bilo preveč vroče da nekaj delam f dvorišću sem se stalne kroz kujnu sprešetaval i išel barek na žifce dobil sem pakračkeg dekreta i pobegel f birtiju grga je nutra klimu prišarafil a f ganjku je itak propuh i lad od lipe pa se s mrzlim pivom nekak da prejti ni da ni bilo nikog ima f polu dela šenica je za brati trave je za kositi al itak su veterani kaj imaju mirovine f jenom vuglu belu zašpilali a par kibicof jih je lukalo pred onim velkim elcedejom ih je tri šteri nogometa z eurošporta gledelo a za šankom su grga i dolfek o pulitici drečali i baš sem zate štel o sim našim kibicima par reči zogovarati nekak su si ti naši z generacije tak fletni na jeziku da mi se vidi kak se te športe imeju f malem prstu kak da im lopta sama f noge ili roke beži da ne velim kak se patri da su na skijama ziher kak pri šanku a da ne spominjem tenisa tu su svi još f zipki lopticu napucavali tak zgledi kad pluju i vrište po televizorju da bi bili bolši trenerji i izborniki a sikak bi bole loptu puknuli ili zaštopali si su f športu za njih mulci a f tenisu ih zajdnje vreme fest zanimaju samo one mlade puce s jako šparnim kiklama je grga toga novega elcedeja nabavil pa je slika kak oblok velika i mam mu je promet od kibicov narasel i novoga đona dira si je kupil no da se se vrnem na temu tak mi se vidi da od tega našega birtaškega i kuhinjskega kibeceranja najbolše projdu ovi kak grga je negva biležnica polek toga novega elcedeja dobila čudaj novih dužnikof a kibici još duble zaglibili f dužničku krizu |
|
dva sav sem se sred noći zašvicani probudil i nis više mogel joka zaprti je jura modernizjeral onu luknju kaj ju je pri dvdju otprl tak sem prve našel da išću statiste pak sem drugi dan videl jenu anonsu za romana kaj još ni belega dena videl po tavanu sem male pročeprkal i našel nekaj ljubavnih popefk kaj sem još moji barici tam na gmajnju znal šaptati no tega ni bilo spomena vredno tak sem se setil onega satira iliti divjega čoveka kaj se negde povlačil po nahkaslima tak sem potajne otprl mrežnu stranjicu i plunul f tinteblajku |
|
a baš sem si nekaj ščera gruntal kak bi ove nedele mesto na mešu mogel na sejem f jakuševec sejmeni den bumo rekli |
|
jeden drveni stoli s plastičnimi stolnjaki drveni pod s piljevine da se lakše pomete se itak više ni smeti čikati pa ni opasne da bi zgorele jene dobre cure s fajn cickami za šankom a za kuharicu bi zeli strinu z frkašefca kaj ima fest staža za svate skuhavati i ak se misli kaj zavrediti bi i koštaše moreli imeti kaj saki den nose f koščalami domu kaj se špajzkarte ftiče bi saki den nudili juhicu z drobnine ili z kosti to je itak dobre za starejše bokce da si kaj teplega pokusaju sakak bi imeli lonec cušpajza sa suhim mesom kotlovinu bi delali a i žgance s mlekom vrnjem ili s lukom i čvarkimi klobase moraju biti domače jura ih dobro dela sam kaj ni zučeni mesar pa bi mogle biti problema s inšpekcijom ali si nekak mislim da bi morti mogli kaj i podšmirati pak je to denes čist normalno i je na kraju |
|
naša soseda marta je hmrla barek i ja smo joj f posete odišli baš na telovo |
|
su mi još japica male grunta i jenu kravicu prepisali krme je z nje navek bile a mleka za se f hiži jene lete veli barek bi mogli male f bliznisa prejti pak je dala osemeniti one japicine krave i dobili smo telića ondak je barek f kudu čula za poticaje i čistam ponorela denes sem prek glave f dugima gruntal sem kajbi pa kajbi i tak sem rešil da se na pulitičkega sejma i ništ dal sem anonsu f žurnala
nis do sad još ništ fkral a ne garantijeram da nebum ništ vam nebum obečal pak me za ništ nete mogli pluvati za vas bum delal dok bum imel koristi fletni sem na jeziku to jesem ne fuflam i nis deklast pak ak ništ druge znam se dobre posvaditi i ak kaj ozbilno dojde se bum ih tužil nusput imam triftal kubikof planjke za prodáti
planjke sem drugi den popoldan prodal a za pulitiku su mi pajdaši tak nasapunali planjku da sem još uvek f |
|
ščera svrnem f ganjek pri grgi da si male zalijem se te medicine z kojima me šopaju kad tam na jenom šamleku f čošku čuči gustek kaj dela f šumariji i baš sam ga štel za dreva pitati
|
|
* kaj je kaj – ima f postu stranjskih reči a totu je kaj znače
tak sem si ja male po knigami poiskal i našel da bi najbolše bilo furt ponavlati jenu istu mantru (pogleč dole pri asteriksu) f moji prevodi flisku i nis bil len pak sem si našrajbal nekaj tih fliski kaj si spotiha f klun ponavlam kad mi dojde žmefko f jutri još se morem zdiči još se morem zdiči još se morem zdiči ak bi barek štela daj se strdni daj se strdni daj se strdni kad gledim javnega televizorja nis ja bedak nis ja bedak nis ja bedak kad vele kulike sme gliboke f dreku nis nas ja zadužil nis nas ja zadužil nis nas ja zadužil kad više ni penez bumo jeli žgance bumo jeli žgance bumo jeli žgance
kad moj sosed kaj dela f gradskem vodovodu opet nekaj fkradne vu firmi korumpcija je gori a ne doli korumpcija je gori a ne doli korumpcija je gori a ne doli kad me pandur stopira da sem z mojim renolom nekaj zaribal of ni videl beemveja of ni videl beemveja of ni videl beemveja kad mi financi zemu meru to je nami naša borba dala to je nami naša borba dala to je nami naša borba dala i još sem našel da je badaf fliskati se znutra ak su ti sujenice grdo zacoprale a to se veli karma f moji prevodi coprija
i za konec sem još načul negdi da se f škatuli one dekle pandorje same nada f čošku skrila _____ * mantra u prijevodu znači zaštita i oslobođenje uma...mantra je formula od nekoliki riječi.. karma - kratko: sudbina; sanskritska riječ Karma je zakon uzroka i djelovanja... |
|
glečte pajdaši problem nastane kad se barek zbeteži pak f kujni nastane praznina ja vam onda moram šircla zvezati priznam ni mi baš po voli i nekaj f lonec metnuti sem se bil zaželel ričeta ali je dugočasno taj cušpajz skuhavati pak sem ja stvari male imel sem grajeka jenu konzervu kuhanega z italije je črleni i fino diši kad odpreš pak sem fletno skuhal hajdine kaše tak za jenu vinsku kupicu luka sem i špeka najsitnejše skosal barek ima nove nože jer stalne gledi te teleprodaje i furt poštar jura zvoni mi to zna no sem f tave luk i špek zdinstal i zajnji čas hitil vujne oni črleni grajek male je zaribani jer se od njeg fejst prdi ali grajek je grajek papra i soli sem obilnije del jer sem ščera z goric jen demižon domaćega prinesel potajno sem i jenu podrafkinu kocku z glivami gurnul pod grajeka da se ne bi vidlo a miris je bil kak z raja no potle bu malo gorši al si dumam bum male na dvorišču cepal i f času je sé bilo abšmalcano na kraju skošem peršuna i zdrobim male česena i moj heljda ričet ti je fertig fajn uz tega šmeka i kiseli vugorek onaj z teglina kaj se fletno s kruhom kiseli na sončeku mi se vidi da bi to dobre bilo f kotlovinu zmešati kad sme pri kleti |
|
gledim of čart potlem izbori f agramu i nemrem veruvati prve kaj je te naše glavne sele tak male da te bude sram onda kak da nikom nije važne gdo bu s tulkim penezima f gradski i na koncu to ti je kak da od sto ljudekof šezdeset ni došlo a  |
|
denes sonce nije zišlo črna je kmica i hudi je den ni tica ni luknje luči ničesa ko da ni stojime zginuti na stezi u joko si gledimo kak bi sreće f sebi našli ničesa nutri ni se je črna huda kmica sme si z noktimi skopali srce zdigli ga visoke nad glavo i zakričali sokolem pridite doletite pridite doletite kak da je nešće čul i črna kmica se f meglu skopitnula sme si z noktimi ščehali dušo zdigli je pred joke i zakričali gorah se zdignite se zdignite i šume f gorah su se stresle se je povinulo rastje sme si z noktimi zvlekli lubaf na puntu na puntu i nisme kaj više imeli f sebi kaj bi za luč dali ampak veter se hudi zdigel meglu razgrnul kak firangu z lica oblaki su iza megle zišli i trak se luči kazal komačec neba kak tirkiz plavi i sonca trak na okoli travi i zajdnje sme gliboko z grudi strgli popefku na cimbali staršu i zdigli glasa iz sparaneg grla kak puntari f smrtnemu času na jarkeme soncu suze blešće i spiru srećno joko |
|
vu goricah smo se stali i jezike s vinčekom prali
neg smo uvek nove urote pleli
i jezike s vinčekom prali
i jezike s vinčekom prali
i jezike s vinčekom prali
i z bistrimi jokami vragu vušli |
|
sem si nekaj gruntal da skroz prejdem na pivu sem se još i ovo setil |
|
a sad nekaj zaozbilno bi lepe prosil našega poštuvanoga načelnika gradskoga prve uvoda – ondak male okóle – e sad žela – i na kraju fala – i kaj veliš |
|
sosedova jalža je fajn deklica se je razrede f pučki školi prošla s dve ocene navek je bila dobra i dovoljna kak sebi tak i nama f selu jedine mi nikak ni išle f glave kaj su ta bebironska deca tak živčana i svadljiva kak zločeste kuse jalža je za primer navek bila svoje glave a kak je bila napredna f smislu cic i rit za svoje lete lepih las i plačnih joka sosed štef i soseda roža su joj navek male popuštali tak da je bila fest razmajena a nisu bormeč ni druga deca bila ništ bolša same su norili drečali i huncuta delali stari popek je već bili gluhi kak top a i slabe je videl pak velke koristi od veronauka ni bilo miništranti su mu navek bili raskuštrani i naopak oblečeni jenput su čak umesto tamjana duhana vužgali berem sme se dobro napušili a bile mi je videti da su f duhani nekakove trave spomešali em su se celemu selu potle maše joke tak caklile a jeziki fuflali da to ni bilo normalne jalža ni bila miništrant bogek sačuvaj nekaj tak i na čas gruntati ale je f zboru cirkve popevala no to je bile za celoga romana našrajbati se se f živlenju menja pak je i stari popek f pemziju odišel vele da su ga nekam k bodulima na jadrana šiknuli f sele je došel onaj mladi popek kaj je na dan glasuvanja se vernike f lurda otpeljal pak sme fulali prvega kruga no i to je za jen drugi roman je taj mladi pop bil fest nadobudni i mam je med decom počel reda delati ni se mam vidlo al se bormeš čulo sem neki den pri dolfeku po špeceraja svrnul pak je tam bila i sosedova jalža nekaj joj je dolfek f škrnicla metnul f ruke tutnul i rekel izvoliju a ona je f pol glasa promuklo ali tak da sme si na blizu čuli rekla fala mi se vidi da neko novo vreme nahodi |
|
ta nedela kak da je bila začarana se su dekle i babice skup s mojmom barek i našim mlajšim fletnim župnikom odišli na hodočašće vu franciju su to planijerali još prije šest mesecof kak je fmrl stari popek cirkva je opet f modi pa kak baš na den kad morame birati novoga načelnika f naše sele z nimi je i dost mlađarije odišlo pak smo dime same mi muški ostali da bi si male kuraži za glasuvanje zeli smo do goricah trknuli tak na kupicu dve zgora se videl i naš zadružni i devede dom z speglanim barjakom i friško pofarbanom fasadom mutavi lojz je bil f poverenstvu precednik i vani je pred hižom živčano hodil gor dol kak ni bile mise f sele nigdo se ni niti po sele sprešetaval mi sme se na bregu pri goricah z njih dole kaj nas čakaju norca delali i z kupica uredno f grlo nalevali kak smo si zabili zeti špeka i krujeka za podšmirati žaluca su nas sonce i vinčeko nekak dost fletno oborili smo se maleprilegli pod staro kostenje okoli naših kleti tek tulike da se tudum z glave ispari pak bume se trezni na glasuvanje spustili prvi se zbudil birtaš grga i kad je pri sebe došel počel je kričati kak nori kaj je grga te morti nekaj fgrizlo pak je kesno za kaj je kesno za glasuvanje norci dan je po tome novome računu sad bil dugši neg je f zime i pogleč na vuri je bile polek osem a doli pred zadružnim domom ni ostl nigdo čak ni bile ni starega renola mutavega lojza f kojem je listeke za izbore dopelal drugi den pri grgi smo čuli da ni došel ni jen birač i da bume morali glasuvanje ponoviti tak i mi vu sele imamo drugega kruga |
|
zate kaj sem kupil novega kompjuktora od sosedove male sem čul za te blogeke trebalo mi je cajta da sve progruntam i evo ga moj blogek je totu to je se bile dobre dok mi jen pajdaš kakovih sem ga pital pa slik i kaj sad |
|
zajdnje je vreme da se progrunta o novemu načelniku vu našem selu no ni baš sele općina je al mi si ga po domaći i od milja i dalje zovemo sele pa ništ se ni promenilo od kada imamo tu općinu istina je nemrem lagati nekaj je novo staremu načelniku su asfalta vodu i javne lampe dovlekli pak se i po kmici svetli kak pri banu i male su glavnu cestu kroz sele spokrpali pak sad pri grdem plusku voda stoji i nemreme reći da i pri nas kupališća nema ga je ove lete skoro saki den tak sme se snočka pri grgi na plenumu našli jer se o listami gruntalo prve smo si vani f ganjku se hladne i teple orožje pospravili da ne bi bile črnega vraga onda sme si dobro grla nafajhtali z gemištima da bi mogli bolše diskutijerati em smo si bili f iste tvornice pa zname kak to ide u to vreme su plenuma zvali zbor radnikof na liste s kandidati nisme mogli fticati su jih pri partijski komitetof ili f goricah nezavisnjaka dobre prekuhali mi sme same šteli biti jednodušni pri odluki koga bume z olofke na izborima okružili za načelnika bi onega kuferaša kaj se priženil pri lojzu ili od selakof malega kaj je za agronoma hodil pak denes dela kak obični radnik pri farmi svinj ili bi onega kaj kakti ni f stranki a navek f nečiju tikvu puše a pripoveda se da bi i deklice trebalo više rivati f politiku pak sme gruntali da bi morti ipak glasuvali za dolfu kaj su ju slobodnjaki prvu našrajbali na svoje liste je već skore polnočka na vuri bila kad smo se razišli ampak je jutri tulike posla na gruntu da čoveku ni za vreme gubiti s bedastočami jene smo zgruntali plenuma morame ponoviti |
|
kak sem onda f domovinskoj vojni dobil tebeceja i kak su mi priznali hrvija e vite po tome saki mesec dobim nekakovih sto šezdeset kuni i to na knižicu štednu bumo rekli onak kak smo negdar imeli kad se f banke nofce nosilo i morem vam reć da to funkcijonera sem tak neki den išel upisati tu moju invalidsku pripomoć f knižice kad mi bankarica feš su te puce nemrem prigovarati no mi tak puca veli da bi mogel tekučega računa otprti pak sem miran nofci buju sami dolazili ne moram iti saki mesec f banku a mi se itak vidi da su te knižice za ropotariju povesti i ja pristanem kaj nebi pak se onda f jenom trenu zmislim i pitam pucu bankaricu a kulike dojde f penezima taj tekući račun si mislim mora i banka nekaj zaraditi kaj bi sam tak nudila pa nisu nori pogleč kakvi su im mramorni šalteri i veli meni puca bankarica da je to samo deset kuni na mesec ali ne da meni vrag mira i ja si to vu glave skalkulijeram pak imel sam čistam dobru ocenu z računa f pučki školi i suma sumarum dojde meni z vriti f glavu da ja njimi za šesnaest mesecov celu svoju pripomoć moram dati pak ni čudo da mramorne šaltere delaju a ne obične holcane pa nek zemu kunu nameta a ne mam cenara i tak sem ja od tega odustal imam i dale knižicu i se svoje peneze čuvam za sebe i moju barek |
|
denes me male glava boli jer sme ščera degustijerali naše lanjske berbe ale sem mislil da to ni od odlike neg od male preveć kupic no velim ja svojoj bari da nis oblokan neg smo pod starejše dane malo manje močnejši pri lagviću ona pak to ne veruje neg kriči da sem stari pijanec i da bi bilo bolše da dvorišće posložim ja pak mislim da more biti zadovoljna kaj ne prosimo kraj cirkve kaj ti je to denes već po normalno ak si selak pemzioner ali veteran morti se sečate onih cajti za koja sem gruntal da budu zanavek odišli po domovinskoj vojni kad su bokci po podu pikavce skupljali da bi imeli kaj puštiti a na trafiki se i po jeden cigaretljin mogel kupiti pak su ljudi živeli a denes dragi moji opet sem neki den videl jenega bokčeka kaj mi ga bilo tak žal da sem ga na gemišta pozval je mu bilo drago i baš smo se napripovedali o svemu i svačemu sem ga videl kak pikavce z onih pepeljara ponad kanti za smeće zbira me nekaj tak oko srčeka štrecnulo i suza mi je kanula ale sem ju brzo gutnul i s čovekom popil i bil je nekak tak veseli farbica mu se na ličeko neobrijano vrnula i okece su mu se zaiskrile pak kaj onda moja barica jamra da gemišti z pekla potiču a čoveku sam ko ajngel došel z neba |
|
ovo je čistam za neverovati |
|
dobil sem posla f metropoli |
|
i kaj sad voziš se tak svojom špurom po svim propisima |
