Svašta nešto

Ola

Svašta nešto — 26.09.2011.

Mama mia, otkad nisan ovod bila...dobro da san se sitila kako ulist. Ono fejzbuka pošempjalo svit. Dobro dođe za srest koga iz davnina, a bome i za skontat ko te ne šljivi niti 5 posto i na osnovno pitanje kako si. E, da..da, ona gospođa ča se vratila u gospođice se pojavila na četu, ma je utekla kad san je pitala kako je. Kako nada umire zadnja, pomislit ću da je malo oćorila pa me nije vidila. Mora bit da san ja blesava kad je pitan tako lipa pitanja. Da san se s njon u četiri oka posvađala, reka bi čovik...nego nisan niti stigla kad me zaobilazi. E, moran je pofalit kako mi je nedavno odgovorila na neke upite s cilin danon zakašnjenja, ali uzet ću opet u obzir da nikad nije ćutila vrime, niti je jemala sat, a ima bit da ni znala gledat na njega ako bi i nabasala na takvo što. Ali kako se na ti upit opet potkralo pitanje kako si, e zaobišla ga je. Lipo je odgovorila na ostala pitanja, jašta ne osobna, a triba li mene pitat je li mi glava na ramenu, ma ne triba. Ionako misli da je meni sve bilo lako u životu. E, pa nek misli, jer šta mi nije bilo lako, olakšala san, šta nije išlo, prihvatila san, šta nisan znala, naučila san, šta san napravila, napravila san, a da nisan nikog krivila, kad je tribalo pomoć, pomogla san. Ako šta ne volin to je kad se upire prston u druge za vlastite pogreške. Uvik stoji i uvik navodin: sam pa, sam se ubi!!! Ako gospođica to ne zna, neka mi peta taj prst ako će joj bit lakše, nek malo odraste i nek shvati da drugi ne tribaju otkantat ljude s kojima ona nije znala nać zajedničku rič. Nek joj je sa srićon, a ja nastavljan svojin puten! A ja bi tribala nekog platit da me dobro zvekne po glavi ako je iden opet pitat za zdravlje, život i poneki drugi upit!
Pozdravček!
P.S. Nada umire zadnja, Nada je kurvetina!

Kako biti surov prema starijim muškarcima

Svašta nešto — 27.03.2011.

Primila...proslijeđujem uz pozdrave! Kasna je ura....valja bokun i zaspat. Naporan tjedan je pred menon...nabijen ga na dršku od metle! :)

Na današnji dan

Svašta nešto — 19.03.2011.

Po naslovu bi čovik pomislija da ću spomenit neki poseban dan, ka u tv kalendaru kojeg nisan nikad volila jer je bija prije crtanog i parilo mi se da traje vječnost, a same slike crno-bile. Uopće mi nije bija napet! :) Eto, danas san se umorila ka pas. Meštri su polipili pločice i sad se tribalo uvatiti sve to oprat. Cilo jutro san samo dva zahoda ribala. Nikako tu prašinu otirat, možeš gatat iz poteza krpe po zidu. A pločice do plafona. sve san prošla dva puta, treći put neka čeka. Onda san prešla na hodnik. E, tu se manje vide maće jer su svjetlije pločice od onih u zahodu, ali ako se nakriviš po određenin kuton vidiš i te skrivene maće. To san prošla isto dva puta, a izludilo me struganje silikona koji je pokapa. U početku su to bili kratki potezi nožen i to ne oštron stranon, a posli san se dovatila žice od suđa i gratala svaku mrlju na koju san naišla. Frži ostali nisu...ili ih ja još ne vidin...i to je moguće. E onda je uslijedilo potkrovlje. Prašine ka u priči. Pokupila krupne komade metlon i digla svu sitnu prašinu koja je postojala tamo. Onda se on uvatija usisivača i jedno dvi ure usisava sve sreda da mu se usisivač dobrano zagrija, a vrića od prašine pukla. Da slučajno nismo našli drugu sigurno bi prije pošli ča, ali ne, stavija je drugu vriću i nastavija usisavat, a ja opet gatala po prašini na pločicama i potizala krpon u svin smjerovima i opet gatala. Prijeđeno jedan put, neki dijelovi i dva puta jer su nan došli drugari povirit pločice koje ja zoven bodljikava žica i dopustili in da gaze po mokrome podu. E, pa neka su gazili jer pod i nakon drugog pranja još nije izgledao zadovoljavajuće. Osta mi je na gornjen podu veliki zahod cili i ta druga ruka. Košćice me bole, škina škljoca, kakva teretana, kakve vježbe...krpu u ruke i čini čučnjeve dok pereš zid....eto ti vježba za dva dana.
Sad ću od gušta poć leć, a sutra kako bude!
Stojete dobro i veselo koliko se to može u današnjemu svitu!

Zgoda ili nezgoda

Svašta nešto — 23.02.2011.

Jao, jao...brzo vrime leti. U neku ruku je dobro, a u neku i ne. Tako to mora bit. E da je prošli petak vrime brže išlo, ne bi valjalo. Sve je počelo jaaako rano ujutro, prije 4 sata. Ja i on spremali se za put. Kraj izlaznih vrata stala je borša koju smo tribali ponit rođaku. Otac i mater su mu spremili nečeg domaćeg, a mi ka pravi kuriri tribali smo to odnit na kopno. Prvo u tu uru ne znan za sebe, radnje obavljan napamet, pijen draminu da me uspava prije nego se razbudin, a on već žuga da nešto smrdi i da je to čuja još u sobi. Ja naravno ništa ne čutin, ne vonja mi ništa. Ukrcali boršu u auto, sila ja sprida, a prijateljica sila zada...i ona se bacala na kopno ka i mi. 10 km smo razglabali smrdi li ili ne smrdi nešto i šta je to nešto. E tu san nešto malo i ćutila, svi smo se složili da bi to mogla bit neka zelenjava....zelje, brokule...nešto te vele. Sljedeća rasprava je bila je li mu to mater skuvala već ili sirovo šalje. Zaključili smo da je kuvano jer smo se sitili kako kad zelje ostane od ručka pa kad otvoriš teću kako zavonja. Ali ovaj vonj s koji smo se mi borili postaje sve jači. Otvaramo prozor taman prolazeći kroz polje koje je najhladnije i brzo je auto provjetren. Kupujemo karte, ulazimo na glavno prometalo prema kopnu, boršu ostavljamo u one bunkere za kufere. Sili dovoljno daleko i već se namištan za zakljucat, taman dramina počela djelovat. Dok san još to sitno držala oči otvorene i djelovala ubrojivo, požali se on da čuje kako borša smrdi. Ja opet nisan čula ništa i oprala ga da umišlja, da di je borša, a di smo mi. Zakljucala san. Pred sami cilj, jedno 20 minuta prije budi on mene da dođen sebi i krepaje od smiha. Prvih 10 minuti nisan ga uopće doživljavala jer kako je i sam reka triba mi vrimena da dođen sebi. Nabraja nešto on sebi u bradu tipa..."neće ona više ništa slat".... "ovo joj je zanji put" ... "pa kako je ovo spakirala". Skužin ja o čemu je riječ, uvuka mu se miris u nos i opet umišlja da smrdi, ali sad i ja čujen neki tupi vonj, baš ka noge. On mi počne pričat, ali jedva, koliko je krepava od smiha. Do prve luke bilo je sve ok, malo ljudi, niko ništa ne govori. Ali druga luka krca više ljudi, a više ljudi znači i manje zraka. Kaže mi da su žene počele dolazit na šank pitat konobara da šta to smrdi u katamaranu, a on je bajan izvadija osvježivač mirisa. Miris nije uspija ubit taj nemiris i počeja je čovik njušit, i noštromo je pomaga. Žene su komentirale da nekome smrdu noge, da su to šporke bičve, da je to nečija šporka roba...nema šta nisu nabrajale. A on mudro šutija koliko je moga i smija se sam sa sobon, i u nekon trenutku je reka da je to njegova borša da je unutra zelenjava i ponudija se oće li maknit boršu. Idućih 10 minuta ja san krepavala od smiha i zamišljala kako nas je moglo vratiti misleći da nešto s motoron možda ne valja i usput zahvaljivala šta me dramina lipo uspavala da nisan tribala minjat boje slušajući komentare.
I predali mi boršu uz cilu priču, opet sili u auto s ton boršon i pitamo rođaka je li čuje. Prvo nije čuja jer kako kaže malo mu je začepljen nos, ali posli je otvara prozore. To popodne opet smo se našli s njin, vozija se još uvik otvorenih prozora. Odma nan se požalija da mu doma smrdi cila kuća, frižder pogotovo, auto, sve. Pita se pita kako se to dogodilo jer mater mu je znala i prije to slat pa nije nikad tako smrdilo. Ovaj put je dovonjalo!
U nedilju idemo mi nazad. Ušli smo u katamaran, produžila ja do mista, a on priča s konobaron, onin istin. Maše rukama, objašnjava kako ga je miris ubija od 4 ujutro i kako ipak nije bilo kuvano. Muko moja koje je to zelje.
Eto ti ga na...znali smo za sve u borši, ali za ovo ubojito su i drugi šutili.
Zaključak: ponjuši pa čini uslugu :)
Pozdravček!!!

A sritno van!

Svašta nešto — 25.12.2010.

Sritan Božić svima želin ja! I sritnu cilu novu godinu šta nan nadolazi!
Evo je mene uspilo jučer izbacit more na Rivu. Kroz san me je izvaljalo, imala san osjećaj da će me privalit na pod...ma san se namistila kontra gravitacije. Bitno da san stigla doma napokon malo na suho...ubila me vlaga, magla, kišopropusni krov, i sve s vodon. Zadnja dva miseca nisan česta po kući jerbo morska linija ne vozi, more miša li ga miša i stoj na tvrdo di jesi da jesi.
Stojte svi dobro i veselo kako se i priliči u ovo doba godine, uz želje.. daj Bože da i potraje!
Pozdravček!